BEOGRAD - Učenici osnovnih i srednjih škola u Srbiji prošle godine izostali su sa više od 50 miliona časova! Od toga je 45,6 miliona izostanaka bilo opravdano, a sa 4,6 miliona časova đaci su pobegli.Ovo su podaci izveštaja o izostancima, ponavljačima, popravnim ispitima i disciplinskim prekršajima učenika koji je Ministarstvo prosvete prvi put uradilo i koji će u celosti biti predstavljen 13. marta u Vladi Srbije. Iako podaci deluju dramatično, ipak su desetostruko bolji od onih koje godinama unazad daju sindikati."Đaci u Srbiji su u proseku imali po 5,6 neopravdanih izostanaka. Iako je to daleko manje od broja koji se pominje u javnosti, i to je mnogo i radićemo na tome da se ovaj broj smanji", kaže načelnik Republičke prosvetne inspekcije Velimir Tmušić.Već sa deset neopravdanih, objašnjava on, škola mora da reaguje, a kada učenik prekorači gornju granicu i pobegne sa više od 25 časova čekaju ga disciplinske kazne. U srednjim školama to može da bude i izbacivanje, a u osnovnim prebacivanje u drugu školu, uz saglasnost roditelja. Takva mera, međutim, u Beogradu nije nijednom primenjena prošle školske godine, a u celoj Srbiji bilo je 159 ovakvih primera.Beogradski osnovci sa lekarskim ili roditeljskim opravdanjem prošle školske godine izostali su sa 5.493.319, a pobeli sa 422.078 časova, što je u proseku 48,5 izostanaka po učeniku. Srednjoškolci u glavnom gradu, sa 5.461.974 opravdanih i 540.822 neopravdana bili su znatno nedisciplinovaniji, pa u proseku svaki ima 9,4 neopravdana, a sa "pokrićem" su prosečno izostali skoro tri nedelje iz škole.Osim izostancima, Ministarstvo se bavilo i ponavljačima, popravnim ispitima i stručnom spremom nastavnika."U Beogradu je na popravni palo 1.513 osnovaca, a 868 njih je ponavljalo razred, što je dosta veliki broj. U srednjim školama bilo je 4.988 učenika na popravnom i 1.252 ponavljača", otkriva Tmušić. Naš sagovornik navodi i da je beogradskim osnovcima izrečeno 2.276 vaspitnih mera, kao što su usmene ili pisane opomene ili ukori, dok je njih 708 teško prekršilo pravila ponašanja u školi.Tmušić objašnjava da će se svi ovi podaci naći u elektronskoj bazi podataka, koja će biti dostupna školama i lokalnim samoupravama. Svake godine upisivaće se novi podaci, kaže, kako bi pratili trendove i reagovali na sve promene.
Manje nestručnih nastavnikaDobar pokazatelj je da se broj nestručnih nastavnika u školama značajno smanjio, objašnjava Velimir Tmušić. "Pre petneastak godina svaki četvrti nastavnik nije imao odgovarajuće kvalifikacije, a danas je takvih tek tri odsto. U celom Beogradu, na primer, 37 nastavnika nema odgovarajuću stručnu spremu. To je veći problem u manjim mestima, gde je teško naći predavače iz određenih predmeta", kaže Tmušić.
