7 knjiga uz koje se odrastalo u SFRJ

1 „Orlovi rano lete“Roman Branka Ćopića, objavljen 1959. godine, o odmetnicima iz seoske škole, obeležio je detinjstvo u socijalističkoj JugoslavijiČesto se na društvenim mrežama nađe „niknejm“, ili na srpskom nadimak - „Nikolica s prikolicom“. Bog će ga znati je li tom gostu u virtuelnom svetu poznato odakle je „Nikolica“ i šta je „prikolica“, ali delo Branka Ćopića koje je obeležilo detinjstva u socijalističkoj Jugoslaviji, eto, nastavlja da živi.Hajduci i partizaniRoman „Orlovi rano lete“, objavljen 1959. godine, vršnjak je generacije koja je danas na pragu starosti i muči se s kostoboljom, prostatom i šećerom u krvi. Novo vreme i nove zabave delimično su mu potamneli slavu, ali poljar Lijan, Jovanča, Lunja, Stric, Nikolica i njegov nerazdvojni pas (otuda „prikolica“) i Nikoletina Bursać još traju, kao komad nameštaja od plemenitog drveta, uglačan dugom i čestom upotrebom...O čemu je u romanu reč? Kad u seosku školu umesto dobre i lepe učiteljice dođe učitelj koji mrzi decu, još i pijanac - zbog crvenog nosa prozvan Paprika - nekoliko đaka, umesto da pohađa nastavu, vreme provodi u šumi, gde su uredili logor. A popodne, u vreme kad se škola završava, oni se pridružuju ostalim đacima i sa njima se vraćaju kućama. A kad njihovo odmetništvo bude otkriveno i roditelji ih opkole, „hajduci“ se brane gađajući ih krompirima. Zarobljenike na kraju od batina spase dobroćudni džin Nikoletina Bursać, a učitelja Papriku povlače.Počinje rat i Nikoletina Bursać odlazi u rat. „Toga trenutka prestalo je ono pravo, bezbrižno djetinjstvo đačkog harambaše Jovančeta. Nastalo je jedno drugo djetinjstvo, oprljeno mrazom rata, dječaštvo buntovnika, nekadašnjeg vođe odmetnika iz Prokinog gaja.“Mališani, nekadašnji hajduci, sada pomažu pravim odmetnicima - partizanima i stanovništvu izloženom teroru ustaša. Rat od dece pravi male odgovorne ljude koji stražare na visovima oko sela i paljenjem vatri najavljuju dolazak neprijatelja. Na kraju cela ova dečja družina odlazi u partizane, a Branko Ćopić ispisuje poslednju rečenicu: „Neka bude onako kako ste se dogovorili na poslednjem sastanku u Gaju: oni koji ostanu živi sastaće se opet jednog dana u Prokinom gaju, naložiće vatru u logoru Tepsija i oko nje će pričati o onima koji se nisu vratili... „Pionirska trilogijaBranko Ćopić nije svoje junake ostavio ni u ratu. Romanima „Slavno vojevanje“ i „Bitka u zlatnoj dolini“ o istim junacima on je zaokružio svoju „Pionirsku trilogiju“, a popularnosti njegovih knjiga doprineo je i film „Orlovi rano lete“, snimljen 1966, sa Dragutinom Gutom Dobričaninom, Čkaljom, Batom Paskaljevićem i Ljubišom Samardžićem u glavnim ulogama.A pisac ove ode detinjstvu Branko Ćopić osamnaest godina kasnije prekoračio je ogradu beogradskog mosta i skočio na beton. Neki je prolaznik potrčao ka njemu i povikao „Nemojte!“, ali je pisac samo odmahnuo rukom. Poslednja rečenica njegovog oproštajnog pisma glaaasi: „Zbogom, lijepi i strašni živote...“Sve ove tri Ćopićeve knjige bile su objavljene u sarajevskoj biblioteci „Lastavica“, a „Orlovi“ su bili i u lektiri. Ne znam da li ih đaci i danas obavezno čitaju. Kako im nastavnici objasne ko su bili partizani?2 „Dečaci Pavlove ulice“Delo Ferenca Molnara iz 1906. godine neprikosnovena je priča o drugarstvu koja se završava tragično - smrću dečaka NemečekaKnjige o dečjim družinama nisu retkost ni u svetu, ni kod nas. Drugarstvo, zajedništvo, žrtvovanje za kolektiv - i izdaju! - spoznavali smo kroz romane „Družina Sinji galeb“, „Vlak u snijegu“, „Tajno društvo PGC“, „Družina Pere Kvržice“... ali su „Dečaci Pavlove ulice“ neprikosnoveni.Rat zbog klikeraU Pavlovoj ulici u Budimpešti živela je grupa dečaka čiji je najveći neprijatelj bila Družina crvenih košulja. Rat među njima počinje kad „crvene košulje“ zaplene klikere Nemečeku iz Pavlove ulice i uvrede celu grupu.Pripovest o dve suparničke grupe mališana koje se igraju rata, jedni druge uhode i kamenicama brane svoje teritorije, završava se na - za ovu vrstu literature neobičan način - Nemečekovom smrću. Ovog najmlađeg, najslabijeg i od svih kinjenog dečaka, kad pokuša da povrati zastavu svoje grupe, suparnici potapaju u hladnu vodu, od čega dobije zapaljenje pluća i umre. Pred smrt, drugovi ga odlikuju za hrabrost činom „kapetana“, a zavađene grupe „dečaci iz Pavlove ulice“ i „crvene košulje“ se mire.„U krevetu je ležao kapetan, velikih očiju, duboko i teško dišući otvorenih, malih, tankih usta. Ali on nije nikog prepoznao. Možda je već video stvari koje su skrivene ljudskom pogledu“, piše na kraju Ferenc Molnar, autor ovog dela, inače jedan od najcenjenijih mađarskih „ozbiljnih“ pisaca.Prvo izdanje ove knjige štampano je na mađarskom jeziku 1906, a potom je prevođen u svetu i stekao je popularnost u mnogim zemljama. Tako Haim Baram, prevodilac i kolumnista iz Jerusalima, piše: „Najveća pohvala koju mogu da dam osobi čistog srca, idealisti, jeste da je uporedim sa Nemečekom. Ne radim to često, već samo kada osećam da neko zaista zaslužuje najveći mogući kompliment.“Nekoliko filmovaPo romanu je 1919. snimljen nemi film, a 1934. američka kuća „Kolumbija“ je po istim motivima snimila igrani film „Nema veće slave“. Italijani su to uradili 1935, a mađarski film „Dečaci Pavlove ulice“ iz 1969. bio je nominovan za Oskara.„Dečacima Pavlove ulice“ u Budimpešti je podignut spomenik. Ispred škole u Ulici Prater postavljene su skulpture petorice dečaka koji igraju klikere, a na zidu školske zgrade je ploča sa citatom iz romana.Ferenc Molnar (1878-1952) bio je Jevrejin, pa je pred Hitlerom emigrirao u SAD. Bio je opsednut strahom od bede. Ušteđevinu je podelio na više stotina malih štednih uloga. Kad je umro, spisak tih računa sa njim je otišao u grob...

3 „20.000 milja pod morem“

6 „Saša“

Kurir