BEOGRAD - Suze radosnice.Mislila sam da ovaj dan nikada neće doći, ali konačno sam u svojoj zemlji sa svojim sinom i više nas niko i ništa neće razdvojiti, u jednom dahu nam je, očiju punih suza rekla Marija Borenović, koja je preksinoć sa sinom Markom (8) stigla iz Otave. O ovoj samohranoj majci i njenoj lavovskoj borbi za sina, kojeg joj je oduzela Agencija za zaštitu dece u Otavi, Kurir je mesecima pisao, a sada smo ih, kada je priča dobila srećan epilog, i dočekali na Beogradskom aerodromu sa Marijinom mamom Irenom. Ovoj mladoj majci sinčića su oduzeli u septembru 2010. uz obrazloženje da je dečak bio svedok nasilju, a da ga ona nije zaštitila. Mališan joj je vraćen u decembru 2012, ali će tek u julu biti slobodni da žive normalnim životom. Do tada su pod nadzorom, a do 4. aprila im je dozvoljeno da se zadrže u Srbiji, posle čega će morati da se vrate u Kanadu.- Nasilnik mi je razvalio vrata od kuće i pretukao me je jer više nisam želela da budem s njim u vezi. Tada počinje moja agonija. Sin mi je bio u hraniteljskoj porodici dve i po godine. Za to vreme mogla sam da ga viđam dva puta nedeljno po dva i po sata. Hteli su da ga daju na usvajanje, ali zahvaljujući sjajnoj advokatici uspela sam da dobijem dete nazad - drhtavim glasom priča Marija, koju je ova borba emotivno, ali i finansijski iscrpela.- Promenila sam osam advokata, a bilo je i trenutaka kada sam se sama branila na sudu. Ako u Kanadi nemate novac, teško da ćete dobiti dete nazad. Pošto su mi sina poslali u porodicu u Otavu, morala sam dva puta nedeljno da prelazim ogroman put od Toronta da bih ga videla. To me je koštalo više od 28.000 dolara, a samo advokati su bili 8.000 dolara - priča Marija.Inače, Marija je zbog problema s nasilnikom morala da pristupi i programu zaštite, tako da joj je i njoj i njenom sinu promenjen identitet. Svoje srpsko ime Marija Borenović promenila je u Aleksandra Baret, a sinovljevo Marko u Andrej.
Baka: Ljudi u Srbiji su bolji- Ne mogu da se nagrlim i naljubim svog milog sunca. Najviše od svega bih volela da mi se ćerka i unuk vrate ovde zauvek. Srbija je siromašnija zemlja od Kanade, ali ljudi žele da pomognu jedni drugima. Samo kada bi mogla da nađe posao, sve bi bilo mnogo lakše - priča baka Irena. Inače, Marija je studirala medicinu u Novom Sadu, ali je studije napustila jer je morala da se vrati u Kanadu da radi. Sada se bavi prodajom organskih proizvoda, i kako kaže, volela bi da pronađe način da od toga živi u Srbiji.
Mama, hoću da ostanem u Srbiji- Ovde je mnogo lepše nego u Kanadi. Spakovao sam sve stvari i voleo bih da ostanem ovde zauvek - uz osmeh nam priča Marko, koji je poslednji put bio u Srbiji kada je imao dve godine. Nije mogao da nauči srpski jer socijalni radnici nisu dozvoljavali da mu se majka obraća na maternjem jeziku.- Rekli su da moraju da razumeju sve što mu govorim - priseća se Marija i dodaje da želi da zaboravi loše uspomene i okrene se lepšem životu.
