KRAGUJEVAC - Bože, ima li te?!Marijana (34), stub porodice Janićijević iz kragujevačkog naselja Šumarice, svako jutro počinje ovom mišlju dok traži odgovore i na ostala pitanja, svako od prethodnog crnje: da li će je danas neko pozvati da mu očisti kuću i da tako sakupi mrvu novca za bajat hleb, paštetu i kilo krompira? Jedu i koprivu- Ako danas nemam neki posao, na poljani tražim koprivu da je skuvam za ručak - opisuje životnu dramu svoje porodice ova sićušna ženica, u kojoj ima snage dva muškarca. Marijanin suprug Zoran je ratni vojni invalid s ugrađenim plastičnim skočnim zglobom i šrafovima u nozi. Ima i šećer, baš visok, ide i do 27! Nesposoban je za iole naporniji rad. Sin Stefan (15), srednje težak astmatičar, stalno koristi dve pumpice. Tu je i drugi sin, Nemanja (10). Ova deca imaju samo dobro vaspitanje, odlične ocene i iznošenu garderobu, koju im poklanjaju drugari. Socijalna pomoć koju Janićijevići primaju nije dovoljna za rešenje pregršt problema.Bez struje- Na svu bedu, 20. marta nam je eksplodirao strujomer. Pocrkali su šporet, frižider, kuća nagorela. Hvala bogu, glave smo sačuvali. Sad su se i pacovi pojavili, valjda su namirisali plen. Protrčavaju nam kroz kuću, pa ne spavam, stražarim da ne izujedaju decu - stresa se od pomisli na to Marijana.Janićijevićima je potrebna pomoć, ali Marijana od svega više želi da joj neko da šansu da radi.(B. D.)
Deca cepaju drva, kopaju, čiste i peruIma neradnika koji ne zaslužuju pomoć, a Janićijevići nisu takvi. Zoran, iako bolestan, trudi se, prska ljudima voće, nadniči, a tek Marijana - ona je čudo! Ne beži ni od kakvog posla. Ma, može da kopa do besvesti, cepa drva, rasklanja šut, pere prozore. Sve radi samo da prehrani decu - kaže Slađana Ranđelović, koja je saznala u kakvim uslovima žive Janićijevići i pozvala Kurir da pomogne.
