Po izlasku iz ledene vode plivači zbog ovoga mogu da izgube svest: Dr Hrnčić upozorava takmičare za Časni krst da jednu stvar posle plivanja nikako ne rade
U većem delu zemlje temperatura se ovih dana ne odmiče daleko od nule. Bez obzira na to, širom Srbije će se plivati za Časni krst a mnogi će slobodan dan iskoristiti i za šetnju ili izlet. Zato je neophodno imati na umu kako organizam može da reaguje na niske temperature, a za neke - i na ledenu vodu.
O rizicima koje niska temperatura može da ima po zdravlje, o znacima promrzlina, i adekvatnoj garderobi za ledene dane, za RTS je govorio profesor Dragan Hrnčić, fiziolog sa Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Svi koji odluče da plivaju za Časni krst trebalo bi da prođu lekarski pregled.
Ko može da pliva za Časni krst
- U principu, to su jako zdravi ljudi i oni su u jako dobrom treningu. Ljudi koji se opredeljuju za plivanje za Časni krst imaju dobru formu - rekao je profesor Hrnčić i dodao da skok u hladnu vodu svakako predstavlja traumu i stres za organizam, naročito za kardiovaskularni sistem.
Eventualni zdravstveni problemi mogu da se izbegnu ako se radi o dobro utreniranom organizmu.
Temperatura Dunava kod Zemuna je nešto viša od tri stepena, Sava je malo toplija od pet stepeni. Priprema tela za ulazak u vodu obuhvata i adekvatno zagrevanje. Doktor po izlasku iz vode ne savetuje jako utopljavanje, već lagano, zbog naglog pada pritiska,da ne bi došlo do gubitka svesti.
Profesor ističe da u zimskim danima, ne treba voditi računa samo o uticaju niskih temperatura već i o strujanju vazduha, padavinama, pritisku, poledici, skraćenog izlaganja sunčevim zracima, vlažnosti vazduha…
Posebno su ugroženi deca i stariji ljudi zbog slabijih fizioloških mehanizama regulacije temperature.
Kada temperatura padne ispod nule, krvi sudovi se sužavaju što predstavlja povećani rizik od moždanih i srčanih udara, ističe profesor Hrnčić i dodaje da je posebno opasno biti izložen naglim promenama temperature.
Slojevita garderoba
Govoreći o promrzlinama, dr Hrnčić kaže da su najizloženiji prsti, ušne školjke, nos… Sve počinje trnjenjem pa i neosetljivošću tih akralnih delova tela.
Profesor je savetovao i slojevito oblačenje u zimskom periodu:
- U jednom trenutku će nam postati vruće, u jednom trenutku će nam postati hladno. Morate imati više slojeva koji će omogućiti da nekada sloj dodate, a nekada sloj - oduzmete.
Dodaje da spoljašnji deo garderobe treba da bude vodonepropustan, a da oni slojevi koji su do tela treba da budu od materijala koji ne zadržava vlagu. Naglašava da je upravo opasnost u zimskim danima - vlažnost prisutna uz telo, što dodatno rashlađuje organizam.
- Kapa, šal i rukavice su neizostavni deo garderobe kada su ledeni dani, uz deblje čarape - savetuje prof. dr Dragan Hrnčić.
Kurir.rs/ RTS
BOGOJAVLJANJE