BEOGRAD - Fond PIO ima više od 250.000 penzionera sa privremenim rešenjima, a kad stigne trajno rešenje, u 70 odsto slučajeva treba da vrate pare.Penzionerima koji po dobijanju konačnog penzijskog rešenja shvate da su u međuvremenu primali veću penziju nego što im po zakonu pripada, višak para koliki god bio moraju da vrate PIO fondu.Tužbe sudu im neće ništa u tome pomoći. Jer, u 100 odsto slučajeva sud presuđuje u korist penzijskog fonda potvrdili su juče za naš list u ovom fondu. Zabeležen je slučaj čoveka koji je duže od decenije primao penziju po privremenom rešenju. Kada mu je stiglo trajno ispostavilo se da mu je konačan obračun penzije manji nego akontacija. Zatraženo je od njega da Fondu vrati sumu od 800.000 dinara. Tražio je pomoć na sve strane ubeđujući sve da greška nije do njega i da mu je Fond dao taj iznos na koji nikako nije mogao da utiče. Nije bilo pomoći. Bez obzira što nije reč o grešci penzionera koji su po deceniju i duže primali penziju onako kako im je Fond obračunavao, oni sav višak moraju da vrate zbog čega se logično i postavlja pitanje – da li se uopšte isplati tražiti konačno rešenje, tim pre što je penzija po ovom privremenom rešenju, gotovo po pravilu, uvek veća. Prema najnovijim podacima, Fond PIO ima više od 250.000 penzionera sa privremenim rešenjima, a koliko ih je u pretplati znaće se kada se obezbede dokazi potrebni za donošenje rešenja o konačnom iznosu penzije i novi obračun visine penzije, objašnjavaju u Fondu. Statistika penzijskog fonda pokazuje da od 100 rešenja koja PIO fond obradi 30 je na teret Fonda. Fond je taj koji mora da doplati novac penzioneru, jer je primao manje nego što mu pripada, a u preostalih 70 rešenja penzioner vraća taj dug. Upravo je to razlog što većina penzionera i kada prikupi sve podatke o uplatama doprinosa i tako stekne uslov da podnese zahtev da im se obračuna konačan iznos na čeku, dobro porazmisli da li će to i uraditi. Pogotovo, ako sumnjaju da bi im novi podaci mogli da pokvare dotadašnji prosek penzije. U Fondu objašnjavaju da u 99 odsto ovih slučajeva do problema dolazi zbog nepostojanja podatka o prosečnoj godišnjoj zaradi za godinu u kojoj se ostvaruje pravo na penziju, za koju, po zakonu, takođe mora da se izračuna lični koeficijent. Zato se u najvećem broju slučajeva donosi privremeno rešenje dok se ne dobije podatak o tom koeficijentu. Sve dok se ne steknu uslovi za donošenje konačnog, obračun se obavlja po privremenom rešenju. Korisnik koji ostvaruje pravo po privremenom rešenju ima izjednačen status u svakom pogledu sa korisnikom koji ima konačno rešenje. Da bi se donelo rešenje o konačnom iznosu penzije moraju svi podaci biti poznati i potvrđeni, odnosno svi razlozi privremenosti moraju biti otklonjeni. Pravni osnov za donošenje privremenih rešenja kaže da se rešenja donose na osnovu podataka koji su utvrđeni u času njegovog donošenja. Privremeno rešenje dejstvuje kao samostalno, odnosno ima sve atribute trajnog rešenja, kako u pogledu pravnih sredstava, tako i u pogledu izvršnosti. Konačna rešenja po pravilu se, ističu u Fondu, donose po službenoj dužnosti, ali i po zahtevu stranke. Ako penzioner podnese sam zahtev za dobijanje konačnog rešenja to se tretira kao urgencija. Ne smeta, objašnjavaju u PIO fondu, da korisnik podnese zahtev za donošenje konačnog rešenja, naročito ako je u mogućnosti da inicira spornog poslodavca da uplati doprinose ili dostavi valjane dokaze Fondu o plaćenim obavezama. To samo može da pomogne Fondu i ubrza čitav postupak donošenja konačnog rešenja. Dakle, bez obzira na to što Fond donosi konačna rešenja po službenoj dužnosti, nema smetnje ako i sam korisnik podnese formalni zahtev za ukonačenje rešenja. Visina penzije koja se utvrdi konačnim rešenjem može biti veća, ali veoma često i manja od obračunate penzije po privremenom rešenju, zaključuju u Fondu i s tim se, kažu, osiguranici Fonda PIO moraju pomiriti.
