BEOGRAD - Iako prelazak Radio-televizije Srbije (RTS) na budžetsko finansiranje neće osloboditi građane dugovanja za TV pretplatu koju su napravili do njenog ukidanja, u praksi su male šanse da će ih neko zbog toga goniti, a RTS čak nema ni pravnih mogućnosti da dobije spor protiv njih.
Pre svega, godišnji iznos pojedinačne pretplate je 6.000 dinara, a troškovi advokata, sudskog postupka i privatnih izvršitelja da bi se to naplatilo su daleko veći, te bi korist od naplate duga bila manja od toga. Osim toga rok zastarelosti je godinu dana.
U Vladi Srbije je potvrđeno da RTS nema ni pravnih mogućnosti da dobije spor".
Po Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, državna i komunalna preduzeća ne tuže građane posebnom tužbom, već ih utužuju na osnovu takozvane verodostojne isprave, podnoseći privatnom izvršitelju predlog za prinudnu naplatu.
RTS, međutim ne može imati verodostojnu ispravu jer naplaćuje novac preko trećeg lica - Elektroprivrede Srbije (EPS). EPS, pak, ne može da tuži one koji ne plaćaju RTV-pretpatu, zato što EPS ne proizvodi televizijski program.
Ukazuje se, takođe, da su tako prošle godine odbačene tužbe RTS-a protiv 311 žitelja Čačka. Miodrag Grujović, predsednik izvršnog odbora Komore izvršitelja, izjavio je da saznanjima tog tela, "nema nijednog predmeta naplate potrazivanja koji je RTS dao nekoj izvršiteljskoj kancelariji, a takvih izvršenja nema ni preko suda".
Po nekim procenama, čak tri četvrtine građana ne plaća pretplatu za RTS, i bilo bi neizvodivo da se protiv svih njih potegne prinudna naplata. Navodi se da će pravnici RTS-a tražiti mehanizam kako da naplate neplaćenu pretplatu.
Nadležni u Ministarstvu kulture i informisanja smatraju da je pitanje naplate ili odustajanja od dugova za pretplatu "pravno pitanje ili stvar RTS".
Pomoćnik ministra kulture za informisanje Dragan Kolarević pozvao je građane da "plaćaju pretplatu dok se ne ukine i da izmire dugovanja, i tako pomognu javnim servisima da ispune zakonsku i ustavnu obavezu... u informisanju".
