Najpoznatije arheološko nalazište koje čuva veliku tajnu! Nalazi se u Zaječaru, a malo ko zna da je na UNESCO listi svetske baštine"!
Zaječar, smešten na krajnjem istoku Srbije, predstavlja značajan kulturni i istorijski centar Timočke Krajine. Grad je poznat po bogatom nasleđu koje obuhvata različite epohe, od rimskog perioda do savremenog doba.
Najpoznatije arheološko nalazište u blizini grada je Feliks Romulijana, rimski carski kompleks iz 3. i 4. veka, koji se nalazi na UNESCO listi svetske baštine. Ova impresivna građevina podignuta je po nalogu cara Galerija i predstavlja jedno od najvažnijih antičkih nalazišta u jugoistočnoj Evropi. Zaječar je i grad muzeja i galerija. Zavičajni muzej Zaječar čuva bogate zbirke arheoloških, istorijskih i etnografskih predmeta, dok Galerija Radeta Markovića redovno organizuje izložbe savremenih umetnika.
Kulturni identitet grada dodatno obogaćuju manifestacije poput čuvenog Gitarijade, najstarijeg i najpoznatijeg festivala rok muzike u ovom delu Evrope, koji svake godine okuplja brojne mlade bendove i ljubitelje muzike. Takođe, Festival monodrame i pantomime doprinosi statusu Zaječara kao važnog kulturnog središta. Grad ima i značajnu pozorišnu tradiciju, zahvaljujući Pozorištu "Zoran Radmilović", koje nosi ime po čuvenom glumcu rođenom u Zaječaru. Pozorište je domaćin brojnih predstava i kulturnih događaja tokom cele godine.
Pored bogatog kulturnog života, Zaječar se ponosi i prirodnim lepotama – planinama kao što su Stara planina i Kučajske planine, kao i brojnim izletištima i banjama u okolini.
U emisiji "Sa žikom po Srbiji" koja se emituje na Kurir televiziji, voditelj Žika Nikolić je posetio Zaječar a Dragana Gogić Rajković, direktorka turističke agencije Zaječara je objasnila šta je to što daje čar, samom centru ovoga grada.
- Zaječar je grad bogate istorije, kulture i tradicije. Pre svega, to je grad UNESCO-a, a tu titulu mu daje naš arheološki lokalitet, koji se nalazi na UNESCO-voj listi od 2007. godine. Mi smo i domaćini 58. puta Zaječarske gitarijade — Zaječar je grad rokenrola. Dovodi veliki broj ljubitelja rokenrola. Mi smo u Evropi jedinstveni po broju arterskih česama — zdrava i pitka voda protiče kroz 40 arterskih česama koje krase ulice našeg grada — kaže Rajkovićeva i dodaje:
- Pozorište je takođe simbol Zaječara i mogu slobodno reći da je magnet za umetnost. Uvek se traži karta više, a od 1993. godine organizujemo pozorišni festival pod nazivom "Dani Zorana Radmilovića", gde publika uživa u velikom broju predstava. "Zoranov brk" je nagrada koja se dodeljuje glumcima. Naš muzej je osnovan 1951. godine sa idejom da prikaže dug i bogat život na prostoru Zaječara, i on je nosilac kulturnog života našeg grada.
Takođe, posetili smo i najpoznatije arheološko nalazište Feliks Romulijana, rimski carski kompleks iz 3. i 4. veka, koji se nalazi na UNESCO listi svetske baštine.
- Prvo moram da kažem da je ovo simbol grada Zaječara. Svako ko prolazi Timočkom krajinom, preporuka je da dođe na ovaj arheološki lokalitet i vidi ostatke carske palate, izrađene u stilu antičke arhitekture. Palatu je gradio rimski imperator između 298. i 311. godine. Istoričari kažu da je bio izuzetno vezan za svoju majku i rođake, odnosno za ovaj kraj. Palatu je posvetio svojoj majci Romuli, po kojoj se danas i zove - kaže Rajkovićeva i dodaje:
- Ono po čemu je ova palata posebna u odnosu na druge pronađene u isto vreme jesu raskošni mozaici, poput mozaika Dionisa i lavirinta. Ti mozaici čine stalnu postavku našeg odeljenja Narodnog muzeja, koji je takođe topla preporuka za sve posetioce. Ovde ima mnogo mozaika koji su još uvek pod peskom, što je retkost. Romulijana je tek u fazi daljeg otkrivanja. Vizitorski centar je skoro završen i zaista je to lokalitet koji zaslužuje jedan takav centar, u kojem će svi eksponati dodatno upotpuniti priču.
Posetili smo i Pozorište Zorana Radmilovića, gde nam je Vladimir Đuričić objasnio najosnovnije osobine hrama kulture posvećenog Radmiloviću:
- Ovo pozorište je jedini profesionalni teatar na istoku Srbije. Iduće godine obeležavamo osamdeset godina postojanja. Grad koji nema pozorište i ne zna koliko je izgubio. Takođe, obeležićemo i 40 godina od smrti čoveka čije ime ovo pozorište nosi. Ali, Radmilović je, za razliku od mnogih kolega, življi nego ikada. Mogu slobodno da kažem da tome doprinosi cela atmosfera u Zaječaru, na šta smo ponosni. Nije uvek bilo tako — kada je bio na vrhuncu svoje slave, gradske vlasti ga nisu pozivale na proslave niti ga nagrađivale. Ali, kao što to često biva, posle njegove smrti, sve se promenilo. Imao je tremu kada bi dolazio ovde, što su Zaječarci dobro znali. Imao je tremu u svom rodnom gradu, a Zaječarci su mu se posle smrti odužili: napravljen je spomenik, festival i pozorište koje danas ponosno nosi njegovo ime.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
