Kad Prvi maj nije 1. maja već prvog ponedeljka u septembru: Evo zašto su se u SAD, gde je sve počelo, odrekli ovog datuma, a zašto Finci 1.maja nose bele kape!

Međunarodni praznik rada ili Dan radnika je državni praznik u više od 80 zemalja sveta, ali iako je ustanovljen kao dan sećanja na velike radničke demonstracije u SAD, ovaj praznik se, zanimljivo, u SAD ne slavi 1. maja, već prvog ponedeljka u septembru! Baš kao i u Kanadi. U Velikoj Britaniji i Irskoj, recimo, prvog ponedeljka posle 1. maja, a u Zambiji i Nigeriji prvog ponedeljka u maju.

Najveći zamah radnički pokreti su doživeli u SAD, koje su imale i najbrže rastuću industriju. Vrhunac se dogodio u Čikagu maja 1886, kada je na ulice izašlo oko 40.000 ljudi, ističući zahteve simbolizovane u tri osmice: 8 sati rada, 8 sati odmora i 8 sati kulturnog obrazovanja.

Vlast je na demonstrante poslala jake policijske snage, te je izbio žestok sukob, pri čemu je šest radnika ubijeno, pedesetak ranjeno, mnogo uhapšeno, a pred sud su izvedene i vođe štrajka. Petoro je osuđeno na smrt, a trojica na dugogodišnju robiju.

Tri godine kasnije, 1889, na prvom kongresu Druge internacionale u Parizu odlučeno je da će se svakog 1. maja održavati demonstracije dok god se radnici i radnice ne izbore za svoja prava. Već od 1890. taj datum se slavi kao međunarodni dan opšte solidarnosti radništva.

Danas se Prvi maj obeležava u skoro svim evropskim državama, u mnogim azijskim i brojnim afričkim. Međutim, u SAD i Kanadi Praznik rada (Labor Day) slavi se prvog ponedeljka u septembru, i to je zbog, kako se smatra, želje ove dve zemlje da se distanciraju od levičarskih i sindikalnih pokreta.

Zanimljivo je da neke države sažmu više praznika u to vreme. U Japanu Prvi maj nije zvanično državni praznik, ali se nalazi među više državnih praznika, te je slobodni dan za većinu radnika. Tokom vladavine cara Hirohita, najdugovečnijeg japanskog cara, uveden je niz praznika tokom Zlatne nedelje - dva dana posle njegovog rođendana je 1. maj, Međunarodni praznik rada, pa slede Dan ustava - 3. maj i Dan dečaka - 5. maj.

I Finci su za prvi maj spojili više događaja. Veče 30. aprila i ceo 1. maj obeleženi su masovnim okupljanjima, paradama, žurkama na otvorenom, piknicima i svuda se vide ljudi s belim kapama - to su tradicionalne studentske kape, koje nose svi koji su završili srednju školu ili fakultet. Pije se sima (voćni alkohol) i jede munki (krofne sa ukusom), dok Estonci tada slave Dan proleća.

I u Poljskoj je specifično - oni 1. maj slave kao državni praznik, koji se nezvanično zove Praznik rada, dva dana kasnije je Dan ustava. Ta dva datuma za Poljake predstavljaju početak sezone roštiljanja.

U Kazahstanu se 1. maj slavi kao praznik jedinstva, a Praznik rada se obeležava poslednje nedelje u septembru. Na Novom Zelandu se prava radnika slave četvrtog ponedeljka u oktobru, a u Australiji se Praznik rada slavi u zavisnosti od toga kada je koja regija uvela osmočasovno radno vreme, pa je tako u Zapadnoj Australiji to prvi ponedeljak u martu, u Tasmaniji i Viktoriji drugi ponedeljak u martu, u Novom Južnom Velsu, Južnoj Australiji i Australijskom severnom području prvi ponedeljak u oktobru, dok se na severnoj teritoriji Australije i Kvinslendu Praznik rada slavi prvog ponedeljka u maju.

U Istanbulu je 1. maja 1977, na obeležavanju kojem je prisustvovalo oko pola miliona ljudi, došlo do pucnjave i stampeda - ubijene su 34 osobe, a više stotina povređeno. Tek 2009. turski parlament je zvanično proglasio 1. maj državnim praznikom.

Dr Predrag Marković, istoričar, kaže za Kurir da je Prvi maj počeo kao dan vezan za radničku klasu, ali se vremenom spojio s nekim tradicionalnim praznicima, pa danas prvomajski uranak podseća na đurdevdanski:

- Danas je organizovana radnička klasa odumrla. Velika borba levice za prava svih obespravljenih se raspala na niz malih čarki oko rodnih prava i raznih drugih partikularnih interesa. Opšta solidarnost "prezrenih na svetu", kako kaže "Internacionala", nestala je. Prvi maj je samo uspomena na tu slogu potlačenih - zaključuje on.