Alarm u Urgentnom! Infarkti skočili 40% - nitroglicerin više ne pomaže, lekari ne stižu da popiju ni vodu
Kardiolozi Urgentnog centra poslednjih dana imaju oko 40 odsto više pacijenata sa akutnim infarktom miokarda. Među njima su i mlađi i stariji, ali najviše hronični kardiovaskularni bolesnici. O razlozima takvog porasta i uticaju niskih temperatura na srce govorio je profesor dr Predrag Mitrović.
Profesor Mitrović objašnjava da su niske spoljašnje temperature jedan od najnepovoljnijih vremenskih uslova za kardiovaskularne, naročito hronične bolesnike.
-Na hladnom vazduhu krvni sudovi se sužavaju i skupljaju, i ako je već postojao problem na krvnim sudovima, to najčešće dovodi do pojave akutnog infarkta miokarda - ističe kardiolog za RTS.
Prema njegovim rečima, najviše je hroničnih bolesnika, jer su oni "uvek na ivici da svakog trenutka dobiju nešto novo", alimeđu pacijentima ima i starijih i mlađihkoji ranije nisu imali dijagnostikovane srčane tegobe.
- Dolaze prvi put, nisu znali da imaju problem, a sada se javljaju sa ozbiljnim simptomima - navodi Mitrović i dodaje da su vremenski uslovi osnovni uzrok aktuelne situacije, uz napomenu da se novi hladni talas tek očekuje.
Obratite pažnju na prve simptome
Govoreći o razlikama u simptomima, profesor Mitrović kaže da pacijenti koji se prvi put javljaju najčešće imaju epizode bolova koje traju dan ili dva i često ne veruju da je reč o srcu. Sa druge strane, kod hroničnih bolesnika bolovi traju duže, ponekad i dve do tri nedelje.
- Oni uzimaju nitroglicerin i terapiju, ali ta privremena terapija u ovakvim stanjima često nije dovoljna i na kraju dođu kod nas - kaže profesor, uz napomenu da svi pacijenti, bez obzira na prethodno stanje, na kraju završe u koronarnoj jedinici.
Koronarne jedinice Urgentnog centra su, kako kaže, pune i imaju i prekobrojne bolesnike.
- Urgentni centar mora da primi sve pacijente i da ih smesti kako zna i ume. To za nas nije ništa novo. Svi dobijaju adekvatnu terapiju i sigurno su zbrinuti na pravom mestu - naglašava profesor Mitrović.
Opisujući dežurstva, on ističe da su izuzetno naporna.
- Ne možete da sednete ni minut da popijete vodu. Samo u hodu. Ali navikli smo, posebno u ovakvim vremenskim uslovima. I leti, kada su velike vrućine, situacija je slična - stalno je veliki protok pacijenata.
Pored infarkta, u Urgentnom centru se u poslednje vreme leči i veliki broj drugih teških stanja.
- Ima dosta plućnih embolija, bolesnika sa trombovima, zatim disekcija aorte, odnosno poremećaja velikih krvnih sudova koji izlaze iz srca, najčešće zbog varijacija krvnog pritiska. Česti su i poremećaji srčanog ritma, od AV blokova do situacija kada je neophodno ugraditi pejsmejker - navodi profesor Mitrović i dodaje da je prisutna "kompletna kardiološka patologija".
Saveti za prevenciju
Kada je reč o prevenciji, saveti važe za sve.
- Oni koji moraju da izlaze po ovako hladnom vremenu treba da se postepeno priviknu na temperaturu - da zastanu u ulazu ili ispred kuće pre nego što izađu. Najgora je nagla promena vazduha - upozorava Mitrović.
Napominje da šal nije dovoljan, jer štiti samo vrat i grlo.
- Bitno je da ne udišemo hladan vazduh. Kada hladan vazduh uđe u pluća, dolazi do vazospazma, zato treba zaštititi usta i nos - objašnjava kardiolog i savetuje što manje izlazaka, posebno kada je temperatura ispod nule.
Za hronične bolesnike saveti su isti.
- Da ne izlaze ako ne moraju, da zaštite disajne puteve ako izlaze, da redovno uzimaju terapiju i, ako ona nije dovoljna, da se jave svom lekaru. Najbolje je da borave u prostoriji sa stalnom, stabilnom i toplijom temperaturom - zaključuje profesor dr Predrag Mitrović.
Kurir.rs/ RTS
