BEOGRAD - Učesnici trećeg Beogradskog bezbednosnog foruma nastavili su danas, drugi dan za redom, da razmenjuju stavove o aktuelnim pitanjima iz spoljne politike, regionalne i međunarodne bezbednosti i ekonomije.
Potpredsednik vlade Slovačke Miroslav Lajčak ocenio je danas u Beogradu da je predlog Nemačke i Velike Britanije o devet uslova koje Srbija treba da ispuni za učlanjenje u Evropskoj uniji - pojedinačan stav koji ne treba "previše dramatizovati".
"Ima pojedinačnih predloga, ali to sve treba da se usvoji konsenzusom, i zato ne treba previše dramatizovati stavove koji dolaze iz nekih država članica", rekao je Lajčak na Beogradskom bezbednosnom forumu.
Podsetimo, među četiri ključna zahteva "nemačkog paketa", koji je podržala i Velika Britanija, nalazi se onaj da se pored poglavlja 23. i 24. odmah otvori i poglavlje 35. u vezi sa Kosovom, kao i da se ova tri "odseka" poslednja zatvore. Ostala tri ključna uslova su da se primene sve tačke Briselskog sporazuma, a da Beograd konstantno, na terenu, dokazuje da neće ometati Prištinu u procesu evropskih integracija, da Beograd i Priština potpišu sporazum o dobrosusedskim odnosima pre punopravnog članstva u EU i da se pregovori suspenduju u bilo kom momentu, ukoliko Beograd okleva ili prekine sprovođenje preuzetih obaveza.
Nemačko-britanski papir je prosleđen državama članicama EU i o njemu se vode razgovori u Evropskom savetu. Upitan da prokomentariše taj dokument koji bi prema inicijativi Nemačke i Britanije trebalo da se uvrsti u pregovarački okvir, Lajčak je odgovorio da je "Srbija na dobrom putu i da će EU otvoriti sa njom pregovore u januaru, iako Srbija ima još dosta toga da uradi".
"Trenutno se u Briselu vode razgovori o pregovaračkom okviru; ima različitih ideja, uključujući da se paralelno otvori poglavlje 35 kojim se rešava pitanje Beograda i Prištine", rekao je Lajčak.
Prema njegovim rečima, za Slovačku je važno da pregovarački okvir bude takav da stimuliše Srbiju da sa većim entuzijazmom ide ka Evropskoj uniji.
"Mi ne tražimo od Srbije ni više ni manje nego što može da ispuni. Mi znamo kakva je pozicija Srbije. Ima različitih stavova, zato ne treba da se previše dramatizuju glasovi koji dolaze iz određenih zemalja", rekao je Lajčak.
On je ukazao da je u procesu priključivanja Srbije Evropskoj uniji veoma važna normalizacija odnosa Beograda i Prištine.
"Pitanje je kada i na kakav način. Mislim da imamo još vremena za odgovor na to pitanje. Mi sada treba da se bavimo pitanjima koja su sada na dnevnom redu", rekao je Lajčak.
Glavne teme drugog dana foruma su Evropske integracije, izgradnja države i bezbednosni izazovi, kao i konsekutivno predsedavanje Švajcarske i Srbije OEBS-om, a biće održano i više debata na različite teme poput uticaja odnosa Beograda i Prištine na stabilnost Balkana, politike EU prema zemljama Mediterana, međunacionalnog pomirenja i drugih.
Forum se ove godine održava pod nazivom "Da li je država u procesu (de)konstrukcije? Rizici i odgovori sa Balkana i šire" i trajaće tri dana, a u njegovoj organizaciji učestvuju Evropski pokret u Srbiji, Beogradski fond za političku izuzetnost i Beogradski centar za bezbednosnu politiku. Konferencija je počela juče akademskim skupom na temu transformacije države i profesija u međunarodnoj bezbednosti.
Sutrašnji, poslednji dan konferencije, biće posvećen perspektivi Balkana, a na panelima će biti reči o energetskoj bezbednosti u jugoistočnoj Evropi, bezbednosti na Kosovu, korupciji, kao i izazovima NATO alijanse.
Kako je uoči foruma za Tanjug rekla predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht, biće organizovano 12 manjih sesija, od kojih dve posvećene Kosovu, a one će se baviti "nizom vrlo zanimljivih pitanja" - od pitanja bezbednosti Zapadnog Balkana do bezbednosti u sajber prostoru".
Generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji Maja Bobić istakla je da cilj Foruma da se uhvati korak sa aktuelnim temama i edukuje srpska stručna i politička javnost o aktuelnim temama i modernim izazovima i da se da doprinos izgradnji globalne bezbednosne zajednice.
Prema njenim rečima, skup se održava sa dvostrukim ciljem.
"S jedne strane cilj je da se trenutno aktuelna pitanja međunarodnih odnosa i spoljne politike i globalne bezbednosti dovedu u Srbiju i region. S druge strane, reč je o nastojanju da se ojača bezbednosna zajednica, razumevanje i komunikacija između država i građana Balkana, kao i da se Balkan predstavi kao jedna uspešna priča, ili barem kao uspešna priča u nastanku nakon svih problema koji su bili karakteristični za ovaj region", rekla je Bobić.
