"Umro mi je otac! Video sam ga posle 30 godina u mrtvačnici": Saznao da je beskućnik, u kesi mu predali 2 brijača i 3 evra, a on mu nad grobom šapnuo ovo!
Neki odnosi završe se mnogo pre nego što dođe kraj. Bez razgovora, bez objašnjenja, bez prilike da se poprave.
Jedan otac i sin bili su razdvojeni čitavih 30 godina, a nekoliko rečenica koje je sin napisao nakon očeve smrti ukazalo je na ogromnu dramu koja je dovela do prekida kontakta.
"U utorak mi je umro otac. U sredu sam ga video prvi put posle tačno 30 godina, u mrtvačnici. Novine nezvanično saznaju da je reč o beskućniku. Dali su mi sve što je imao: dva brijača, ogledalce, sapun, tri evra, nekoliko kutija lekova, ličnu kartu, paklicu Drine, upaljač...", napisao je na X jedan sugrađanin.
Ipak, na sahrani je učinio ono što je red. Nosio je kovčeg. Stajao nad grobom. Poljubio krst.
"Ispratio sam ga! Oca kog nisam imao... Iako nisam osećao gubitak - sa tim gubitkom sam živeo celog života - nosio sam kovčeg jer - "valja se". Ni sam ne znam zašto, poljubio sam krst i šapnuo: "Opraštam ti". Iako možda nije to zaslužio. Grobnica je zatvorena pur penom. Bio je to kraj!", dodao je.
Reakcije su, očekivano, bile podeljene.
Jedni su u njegovim rečima videli hladnoću i nerazumevanje.
"Ne razumem te. Otac je svetinja, i majka. Gde si bio 30 godina? Šta ti njemu ima da opraštaš? Trebalo je da kažeš: "Oprosti mi, molim te", glasio je jedan od komentara.
Ali odgovor koji je usledio razbio je svaku površnu osudu:
"Drago mi je što niste iskusili nasilje u porodici i što nemate takve traume."
U toj jednoj rečenici, mnogi su prepoznali ono neizgovoreno - da iza odsustva često ne stoji ravnodušnost, već bol, strah ili beg. Da postoje odnosi koji ne mogu da se poprave, jer nikada nisu ni bili zdravi.
