BEOGRAD - Masovno prebacivanje učenika u popularne škole za koje nisu ostvarili dovoljno bodova na završnom ispitu više nije moguće!Upisna komisija Ministarstva prosvete, koje vodi Srđan Verbić, odbija sve molbe roditelja za premeštaj dece, osim ako u tim zahtevima nema naveden neki jak razlog poput bolesti i smrtnog slučaja u porodici, koji je kod učenika izazvao stres pa nije mogao dobro da se pripremi za prijemni.Vezane im rukeNajveći pritisak da upišu đake preko veze trpe direktori elitnih gimnazija i popularnih ekonomskih i medicinskih škola.- Nekada su se čak otvarala nova odeljenja da bismo mogli da upišemo sve đake koji su izrazili želju da se prebace u našu školu. Sada je Verbić pooštrio uslove. Molbe za premeštaj šalju se do 1. septembra upisnoj komisiji Ministarstva prosvete, koja ih ne odbija samo u slučaju da se u njima navodi jak razlog - bolest deteta, smrtni slučaj u porodici, preseljenje ili ako je dete pripadnik nacionalne manjine. Ako dobijemo zeleno svetlo upisne komisije, mi upišemo đaka. U suprotnom su nam vezane ruke - kaže direktor jedne od najpopularnijih beogradskih srednjih škola.Za razliku od prošle godine kada je, kaže, upisao desetine đaka preko broja, dosad je to učinjeno samo za troje dece, od kojih jedno ima tešku životnu priču, a drugo dvoje su hronično bolesni.PravilaU Ministarstvu prosvete potvrdili su nam da više nema masovnog prebacivanja đaka, ali da oni o tome odlučuju samo do 1. septembra:- Direktori škola od 1. septembra sami odlučuju o molbama za premeštaj đaka. Oni odgovaraju i za zakonitost tog postupanja. Na primer, direktor ne sme da upiše đake preko broja ako to podrazumeva otvaranje novog odeljenja, a nije odobreno.
Milorad AntićMAKSIMUM 30 UČENIKA U ODELJENJUMilorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, kaže da zakon predviđa do 30 đaka u odeljenju i da bi premeštaj u septembru trebalo da bude moguć samo ako se u međuvremenu neko iz odeljenja ispiše.- Pritisci za premeštaj su veliki. Ranije se dešavalo da u ekonomskim i medicinskim školama prave odeljenja sa po 40 đaka, dok su tekstilne, mašinske i hemijske škole zvrjale prazne. Ministarstvo prosvete gledalo je kroz prste direktorima i iskreno se nadam da se takva praksa prekida.
