Ali s pojavom novih tehnologija i tendencija – kao što je, primera radi, prelazak sa čuvanja podataka na serveru na njihovo skladištenje u oblaku (engl. cloud) i pojava IOT uređaja – na inženjerima je daleko veća odgovornost. Oni danas moraju stalno da proširuju svoje znanje i unapređuju svoje veštine.
Kompanije su sada u potrazi za programerima koji su upoznati sa svakim slojem razvoja softvera, za onima koji imaju sposobnost da izdvoje najvažnije iz velikih skupova podataka, a pri tome mogu i da strateški razmišljaju o tehnologijama koje dolaze.
Kako bi saznali šta su to neke od najtraženijih veština u ovoj godini, portal InfoWorld je intervjuisao nekoliko IT menadžera, direktora tehnoloških sektora, sektora za razvoj i ostalih rukovodilaca.
JavaScript
Programeri koji se odluče za JavaScript ne mogu da pogreše, kažu ovi stručnjaci. Poznavanje jezika JavaScript, kako oni tvrde, daleko je najčešće tražena veština.
„Zahvaljujući komparativnim izveštajima o plati i broju slobodnih mesta, većina programera već dobro zna koje su to ključne stvari koje poslodavci traže. Mnogi istražuju upravo te podatke kada se spremaju za intervju za posao", izveštava Šerif Abušadi, instruktor u „Dev Bootcamp“.
„JavaScript je glavna zvezda, kao i desetine srodnih okvira i biblioteka koje je izgradila JavaScript zajednica". Bez obzira na to da li želite da radite softvere i aplikacije za desktop, internet, ili mobilni telefon, JavaScript je dokazano vrlo vredna veština na današnjem tržištu rada", kaže Tod Ejnglin, glavni zastupnik kompanije „Progress Software“.
“Programeri s odličnim osnovama i znanjima iz modernog programiranja neće morati da se muče da traže posao“, tvrdi Mark Stagno, glavni savetnik za softverske tehnologije u kompaniji „Winter Wyman Search“. „Možete da budete softverski inženjer ili programer koji je usmeren na UI (korisničko iskustvo), ali je važno da poznajete JavaScript i moderne okvire poput AngularJS ili React", kaže on.
Proširite spisak svojih veština i znanja
Mnoge vrhunske kompanije sada su u potrazi za programerima koji umeju da se snalaze radeći na više raznih tehnologija i platformi. Ovi programeri „znaju kako da tehnička rešenja i odluke koje se tiču najvažnijih delova softvera prenesu i prezentuju isto tako dobro", kaže Hosein Ranama, osnivač i direktor proizvodnje u kompaniji „Flybits“.
„To su velike stvari, jer olakšavaju posao drugim ljudima, a istovremeno će sprečiti tek pokrenute firme da razvijaju nepotrebne stvari prateći klasičnu hijerarhijsku strukturu donošenja odluka. Oni omogućuju timovima da ostanu mali i efikasni."
Brajan Reinero, programer i zastupnik u kompaniji „Mongo DB“, kaže da će u budućnosti softverski inženjeri i programeri morati da poznaju širi spektar veština kako bi efikasno obavljali posao.
„Širenje opsega znanja je dobro kako za pojedince tako i za kompanije u kojima rade.“
Stupite u DevOps
Neki gurui informacionih tehnologija smatraju da će značaj pojma DevOps opadati. DevOps je kultura, pokret ili praksa koja naglašava saradnju i komunikaciju programera, razvojnih inženjera i drugih IT stručnjaka, uz automatizaciju procesa isporuke softvera i infrastrukturnih promena. Kao glavni razlog za to navode sve veću upotrebu „cloud“ tehnologije.
Reinero ne podržava ove tvrdnje. „DevOps nudi jasne prednosti“, navodi on i smatra da su protivnici ove metodologije oni koji ne vole da im se iko meša u kodove. DevOps je upravo metodologija suprotna tome. Programeri često promene svoje kodove i po nekoliko puta dnevno, što zahteva učestalu potrebu za dodatnim konfiguracijama okruženja i testiranjima.
To je često ono što sistemski administratori ne žele, jer se tako potencijalno stvara nestabilan kôd, a samim tim je nestabilan i čitav sistem. Upravo stoga je i nastao DevOps – da međusobno približi i ujedini sve koji učestvuju u procesu razvoja: od administratora i programera do onih koji su zaduženi za testiranje i krajnjih korisnika.
Dobri izgledi za zaposlenje nisu jedini razlog zbog koga bi ovu metodologiju trebalo da savladate i imate u svom CV-ju. „Ako imate iskustva sa DevOps metodologijom, to jednostavno znači da niste samo dobar programer nego i sjajan saradnik, što je od neprocenjive vrednosti za kompanije“, tvrdi Reinero.
„DevOps praksa poboljšava timski rad i operativnost. A to je ono što omogućuje kompanijama da ubrzaju svoj proces rada i budu korak ispred konkurencije. Šerif Abušadi kaže da je upravo tako i navodi da „veština davanja i primanja povratnih informacija najčešće donosi ključnu razliku između uspešnih i neuspešnih projekata".
Ako i vi želite da postanete programer ili softverski inženjer i pripremite se za rad na celokupnom procesu projektovanja, izrade i implementacije softvera, više o tome možete saznati u ovoj visokoj školi. Na putu ka karijeri programera, pored dobrog obrazovanja, pomoći će vam i saveti citiranih eksperata.
