Jedna od ključnih promena koju su doneli društveni mediji i koja je umnogome uticala na brendiranje jeste to što je svakome data sloboda da javno kritikuje. Tako su mnogi od najkontroverznijih brendova u poslednjih nekoliko godina morali da se izbore sa olujom mržnje pre nego što su zapravo izašli na videlo – a u nekim slučajevima logotipi zbog kritika uopšte nisu ni pušteni u širu javnost.
Ponekad, kada ljudi vide kako se logo uklapa u ceo kontekst brendiranja, dešava se da se mržnja pretvara u ljubav. Ponekad baš oni logoi koje su u početku svi mrzeli postaju najbolji logotipi na svetu.
Predstavljamo vam neke od tih „omraženih“ logotipa i vrednih lekcija o brendiranju.
1. London 2012
Jedno je sigurno: Volf Olinsov smeli predlog logoa za Olimpijske igre u Londonu 2012. privukao je mnogo pažnje.
Kritike su se razlikovale – neki su smatrali da je nečitljiv i nejasan, a oni najekstremniji su tvrdili da ih podseća na junakinju Simpsonovih Lisu Simpson u seksualnom činu.
Stvari su postale ozbiljne i politizovane kada je iranski olimpijski tim insistirao na tome da u logou piše „Zion", a neki su čak tvrdili da podseća na kukasti krst. Stvari su se još mnogo više pogoršale kada su svetle, treperave boje u promotivnom filmu izazvale epileptične napade kod pojednih gledalaca.
Kada su olimpijske igre napokon počele, i kada je publika mogla da vidi brend u kontekstu najrazličitijeg niza aplikacija, pažnja se pomerila na slavno leto sporta u glavnom gradu Velike Britanije. I u moru dosadnih, monotonih logotipa olimpijskih igara koji se ne pamte, čiji su dizajneri uglavnom igrali na sigurno, većina ljudi širom sveta sigurno i sada može odmah da se seti logotipa za Olimpijske igre u Londonu 2012.
Koju lekciju možete da naučite?
„Raditi nešto novo, drugačije i do sada neviđeno može da bude teško i izazovno, ali će vam sigurno doneti mnogo pažnje i ljudi će primetiti vaš rad. Ne uvek iz pravih razloga, ali ponekad je bolje da budete hrabri i drugačiji – i da istrpite da neki ljudi mrze vaš rad – nego da on izbledi i ode u zaborav. Tako se događaju inovacije“, kaže Nik Karson, kopirajter, bloger i bivši urednik časopisa „Computer Arts“.
2. GAP
Gapov katastrofalan pokušaj da sprovede „minimalističku revoluciju“ sa slovima iz porodice helvetika i malim kvadratom izazvao je tako sveobuhvatnu oluju negativnih komentara da je čitav projekat povučen nakon manje od jedne sedmice.
Umesto njihovog ikoničnog plavog kvadrata sa visokim, svedenim serifnim fontom, američki odevni gigant tada je pokušavao da se uklopi u savremene trendove uz nešto što je već mnogo puta viđeno. Internetom su odmah počele da kruže šale, ismejavali su ih i upoređivali taj njihov smeli logo sa drugim logotipima.
Šta može da se nauči iz ovog debakla?
„Prvo, nemojte nikada odbacivati nasleđe brenda da biste pokušali da prihvatite novi trend – ali možda najvažnije, treba da znate kada ste pogrešili i priznate poraz“, kaže Karson.
3. USA Today
Pomenuti Volf Olins još jednom je izazvao brojne polemike sa rebrendiranjem poznate američke medijske kuće Ju-Es-Ej tudej (USA Today). USA Today je od svog lansiranja osamdesetih godina, zajedno sa znatno starijim medijskim kućama, listovima Vol strit džornalom (Wall Street Journal) i Njujork tajmsom (New York Times), postao jedna od najšire zastupljenih medijskih kuća u Sjedinjenim Državama.
Osnova rebrendiranja je bio jednostavan vizuelni sistem, zasnovan na velikom plavom krugu koji je zapravo bio minimalistička verzija prethodnog logoa koji je bio globus. Uz krug stoji ime brenda u fontu Futura, ispisano velikim slovima. Nažalost, na prvi pogled, za neke je rešenje bilo suviše jednostavno. Počele su da kruže tirade o zloupotrebi, a Olinsa su optuživali da je kreirao pojednostavljen, nepamtljiv logo, koji je čak i uvreda za čitalačku inteligenciju.
Međutim, ovo rešenje je pružalo mnogo više i značenja i potencijala nego što su prvi posmatrači videli. Osim što je logo bio čist i jednostavan, bio je i neverovatno svestran – krug deluje kao „kontejner“ za sadržaj, a šema boja jasno odvaja različite delove novina. Dakle, logo funkcioniše veoma efikasno.
Lekcija? „Kada postoji složeniji sistem identiteta koji treba posmatrati u kontekstu, zanemarite početni talas kritike i verujte u ono što radite“, kaže Karson.
4. BP
Najstariji primer na ovoj listi datira iz 2000. godine. Na mnogo načina, ovaj logo je preteča javne senzacije i kritike visokoprofilnih brendova.
Njegova objava je bila neverovatna katastrofa u odnosima firme s javnošću. Pokušavajući da se uklopi u tadašnji trend „čuvajmo okolinu“ i da poveća svoj ugled, naftni gigant Britiš petroleum (British Petroleum) je unajmio poznatu aganciju „Landor“ da zameni njihov imperijalistički zeleno-žuti štit nežnim geometrijskim cvetom.
Slova BP, koja su nekada bila dominantna u logou, u novom rešenju postala su mala i lebde iznad cveta, sa novim sloganom: „Beyond Petroleum“ (više od nafte). S obzirom na to da ih je rebrendiranje i globalna promocija koštala desetine miliona dolara, ekolozi su naglasili da je Britiš petroleum potrošio mnogo više na svoj novi logo nego na ulaganja u obnovljive izvore energije.
Subverzivni dizajneri pretvorili su logotip u mim, zajedno sa kornjačama i morskim pticama koje su prekrivene naftom podsećajući tako do kojih je sve ekoloških katastrofa dovela ova kompanija.
„Lekcija, koju su mnoge kompanije naučile na teži način tokom godina, glasi da ne možete da rešavate suštinske probleme kroz promenu logoa i dizajna i očekujete od ljudi da promene svoja mišljenja – autentičnost je važna, ali da bi se kompanija rebrendirala i na ideološkom nivou potrebno je da se napravi mnogo veća organizaciona promena“, kaže Karson.
Ako želite da savladate sve veštine koje su vam potrebne da biste počeli da se bavite kreiranjem logoa, brendiranjem i grafičkim dizajnom, sve to je danas moguće da postignete i putem specijalizovanih edukativnih programa koji su dostupni i kod nas. Više o proverenoj obuci u trajanju od jedne godine saznajte na ovom linku.
(Promo - tekst / Foto:Promo)
