Ukoliko posmatrate reklame, jedna asocijacija se može vezati za gotovo svaku od njih – emocija. Kad počnete da analizirate sadržaje, postaje jasno da je osnovna namera oglašivača, odnosno brenda, bila da probudi određene emocije i osećanja kod ljudi. To osećanje će ih voditi ka kupovini datog proizvoda.
Postoje čitave studije koje dokazuju da se ljudi prilikom kupovine daleko češće vode emocijama, pre nego konkretnim informacijama. One igraju posebno značajnu ulogu u situacijama u kojima kupci ne mogu da se opredele između dva proizvođača.
Iznenađujuće može biti to što ćemo se skoro svi pre osloniti na emocije nego na razum prilikom donošenja ovih odluka. Zato smo rešili da sprovedemo istraživanje i vidimo kojim se to emocijama brendovi služe.
Sreća
Studija koju je sproveo magazin „Njujork tajms”( New York Times) dokazuje da ljudi daleko više dele one sadržaje i učestvuju u onim sadržajima koji im bude pozitivne emocije nego u onima koji su tužni.
Zato ćete se za ovu emociju najpre opredeliti ukoliko želite da prenesete ljudima osećaj sreće prilikom korišćenja vaših proizvoda.
Koka-Kola ovo radi maestralno, jer je sreća osnovno osećanje koje prenosi svojim reklamama, sadržajima i kampanjama koje plasira. Bilo da je reč o vizuelnim elementima ili o tekstu koji ih prati, nemojte se začuditi ako primetite da vas obuzima radost svaki put kada vidite ovaj logo.
Tuga
Možda to nije očekivano, ali sve veći broj brendova se služi sadržajima koji kod ljudi bude tužne emocije.
Ovde su uvek u pitanju neke osetljive teme koje se, primera radi, bave zaštitom najmlađih, promocijom humanitarnih akcija ili buđenjem emocija prema ugroženim životinjama.
Tako su Zimske olimpijske igre u Sočiju plasirale reklamu koja targetira majke i priča o njihovoj bezuslovnoj podršci sportistima koji danas ne bi bili tu gde jesu bez njih i svega što su za njih činile.
Pored sreće, ovo je definitivno jedna od najjačih emocija koje mogu da podstaknu ljude i navedu ih da bolje usvoje vašu poruku.
Strah
Iako ćete teško pronaći klijenta koji će pristati da plasira strah kroz svoje reklame, ova emocija će najpre da izazove reakciju kod ljudi, i to brzu i efikasnu.
Ona se najčešće koristi prilikom informisanja javnosti o opasnostima koje se tiču saobraćaja, nesreća kod kuće ili podizanja svesti o gorućim pitanjima.
Ako se bavite marketingom, sa strahom uvek budite pažljivi. Morate da ga dozirate tako da ne oterate ljude, već da im probudite oprez i da ih navedete da se zapitaju šta mogu da učine.
Bes
Reklame koje na određeni način izazivaju bes uglavnom služe samo za povećanje svesti o problemima i za buđenje javnosti.
Idealan je primer – reklama brenda Always, koja je dobila i nagradu „Emi” (Emmi), a koja se vodi sloganom „Kao devojka”. Poznato je da se ovaj izraz često koristi kako bi se okarakterisala slabost – udaraš kao devojka, bacaš loptu kao devojka i slično. Zato je Always pronašao primere sjajnih žena i devojčica koje su fantastične u sportovima i mnogim drugim aktivnostima pretežno rezervisanim za dečake i muškarce.
Način na koji je priča ispričana prvo je probudio bes kod ljudi, a potom i razumevanje i prepoznavanje problema.
Emocije su vrlo često ono osnovno čime se ljudi vode prilikom odlučivanja za kupovinu određenog proizvoda. Važno je da prepoznate osećaj koji vaš brend emituje i da ga prilagodite tako da se ljudi vežu za vašu poruku.
Da biste znali kako to da učinite, važno je da imate bar osnovna znanja iz oglašavanja i marketinga. To ćete moći da steknete samo učenjem uz pomoć kompetentnih mentora, koji imaju relevantno iskustvo u ovom poslu. Upišite obuku za vođenje marketinga i počnite i sami da eksperimentišete sa proizvodnjom emocija za klijenta.
(Promo tekst)
