Testiranje softvera je pretposlednji korak pre izbacivanja novog proizvoda na tržište. Ono podrazumeva ispitivanje, analizu, posmatranje i procenu različitih aspekata proizvoda.
Nakon sprovođenja testova, zaduženi za testiranje o rezultatima izveštavaju programerski tim.
U jednom od prethodno objavljenih tekstova predstavili smo različite vrste testiranja. Ovde ćemo se usredsrediti na ručno testiranje.
Ono se fokusira na upotrebljivost, testiranje performansi i procenu ukupnog kvaliteta softvera. Važno je jer se ne može u potpunosti zameniti automatskim.
Ručno testiranje podrazumeva različite vrste testiranja. O njima više možete saznati u nastavku.
Eksplorativno testiranje
Eksplorativno testiranje daje slobodu da se komunicira sa aplikacijom i reaguje onako kako smatra da je potrebno. Dobro testiranje softvera sprovodi se tako što se rad u procesu prilagođava i otkriva se šta je potrebno umesto da se prate unapred definisane procedure testiranja. S druge strane, neki od vodećih stručnjaka u industriji tumače istraživačko testiranje kao dizajn i izvođenje testiranja u jednom.
Da bi rezultati istraživačkog testiranja bili maksimalno dobro obavljeni, ispitivačima se moraju dati specifični parametri. Primera radi, to mogu biti delovi aplikacije koje bi trebalo testirati ili dužina trajanja testa.
Ukratko, dobro istraživačko testiranje je planirana aktivnost sa unapred određenim zahtevima, ali bez određenog scenarija.
Regresiono testiranje
Regresiono testiranje je metoda verifikacije koja se izvodi ručno. Njom se povrđuje da nedavno postavljena verzija, ispravka prethodno utvrđene greške ili promena koda softverskog proizvoda ili web aplikacije nisu negativno uticali na postojeće funkcije.
Ova vrsta testiranja koristi sve isprobane slučajeve ili samo neke od već izvršenih probnih slučajeva koji se ponovo izvršavaju kako bi se osiguralo da postojeća funkcionalnost ispravno radi i da se nisu pojavile neke nove greške.
Izvršenje testnih scenarija
Probni slučajevi pomažu onome ko testira program da prođe kroz niz koraka kako bi potvrdio da li aplikacija radi kako je predviđeno. Dobar slučaj zahteva dobre veštine pisanja, detaljnost i dobro razumevanje aplikacije. U zavisnosti od veličine i obima tima za razvoj softvera, njih mogu kreirati DevOps tim, dizajneri ili menadžeri QA timova.
Izvršenje probnog slučaja je proces izvršavanja koda i poređenja očekivanih i stvarnih rezultata. Tokom faze testiranja ovi slučajevi se dodeljuju onima koji su zaduženi za sprovođenje testova, kreiranje izveštaja i izveštavanje o statusu svakog od njih.
Testiranje je postalo nezaobilazna faza za sve vrste IT proizvoda i aplikacija. Kako je krajnji cilj isporučiti kvalitetan proizvod kupcu, testiranje softvera je veoma važno. To objašnjava zašto postoji veliki broj otvorenih pozicija za ovo zanimanje.
Ukoliko želite da počnete rad na testiranju kvaliteta programa, upišite obuku za testiranje softvera i napravite korak ka karijeri kakvu ste oduvek želeli.
(Tim Edukacija)
