Švajcarski muzej prihvatio umetnička dela od sina trgovca umetninama nacističke Nemačke

Muzej likovne umetnosti u Bernu, Švajcarska, objavio je da prihvata zaostavštinu Kornelijusa Gurlita, sina trgovca umetninama iz doba nacističkog režima. Gurlit, koji je preminuo u maju u 81. godini, čuvao je više od 1.200 umetničkih dela sakrivenih decenijama, uključujući i likovna ostvarenja Pikasa, Renoara i Tuluz- Lotreka.Muzej, koji je Gurlit imenovao za svog jedinog naslednika, prihvatio je zaostavštinu 24. novembra i objavio da će dela za koja se sumnja da su ih nacisti nasilno oduzeli ostati u Nemačkoj dok se ne utvrde njihovi pravi vlasnici.Zbirka sadrži dela oteta od njihovih jevrejskih vlasnika, kao i ostvarenja takozvane izopačene umetnosti koja su nacisti konfiskovali iz nemačkih muzeja, a potom su legalnim putem postala vlasništvo Gurlitovog oca, trgovca umetninama Hildebranda.Nemačka ministarka kulture Monika Griters izjavila je prošlog ponedeljka da će dela „Dva jahača na plaži“ Maksa Libermana, „Žena koja sedi“ Anrija Matisa i „Sviranje klavira“ Karla Špicvega biti odmah vraćena naslednicima njihovih prvobitnih vlasnika. Gritersova je izjavila da se švajcarski muzej složio da će nemački, austrijski i poljski muzeji imati prednost kad je reč o pozajmicama. Gurlitova zbirka biće uvrštena u kolekciju muzeja i po svoj prilici izložena sledeće godine.„Podaci o poslovanju Hildebranda Gurlita biće objavljeni na sajtu lostart.de“, rekla je Gritersova i dodala da će na taj način potomcima jevrejskih vlasnika biti omogućeno da nastave s potragom. Takođe, biće objavljena i kompletna lista dela u Gurlitovoj kolekciji. Ne bi li ubrzao proces, Amerikanac Dejvid Toren, potomak Dejvida Fridmana, čiju su umetničku kolekciju zaplenili nacisti, pokrenuo je parnicu protiv Nemačke tražeći povraćaj Libermanove slike.Gulrit je pre smrti pristao da vrati Matisovu sliku naslednicima jevrejskog trgovca umetninama Pola Rozenberga, ali ova restitucija još nije obavljena. Kris Marinelo, direktor Art rikaveri internešenela (Art Recovery International), koji zastupa Rozenbergove naslednike, tim povodom je rekao: „Porodica je zahvalna muzeju što je prihvatio zaostavštinu i preuzeo ovu odgovornost“.Modernistička i renesansna remek-dela zaplenjena su u Gurlitovom stanu u Minhenu 2012. godine prilikom pretresa koji su izvršili nemački organi vlasti u okviru istrage zbog utaje poreza. Više od 200 dela naknadno je pronađeno u njegovom drugom domu u Salcburgu, u Austriji. Nakon što je magazin Fokus objavio priču o pronađenoj umetničkoj zbirci u Minhenu prošlog novembra, počelo je da pristiže mnoštvo zahteva za restituciju od potomaka jevrejskih vlasnika.Matijas Frener, direktor Muzeja likovne umetnosti u Bernu, rekao je za Fajnenšel tajms da postoji sumnja da su nacisti zaplenili između 400 i 500 umetničkih dela. Ove umetnine će ostati u Nemačkoj, ali će nemačka vlada pokriti sve troškove ne bi li se ispitalo njihovo poreklo. Muzej u Bernu prihvatiće dela koja su nacisti zaplenili iz muzeja kao takozvanu izopačenu umetnost.„Ovo je jedan od pet ili šest najbitnijih poklona koje smo ikad primili“, rekao je Frener.Jeevan Vasagar - Berlin

Kurir