Najnovije vesti

Prihodi u dolarima, rashodi u evrima, džekpot ili ruski rulet za azijske proizvođače?
Foto: Shutterstock

Izazovi oscilacije deviznog kursa

Prihodi u dolarima, rashodi u evrima, džekpot ili ruski rulet za azijske proizvođače?

Financial Times
Mahinacije FED i ECB odjekuju deviznim tržištima Azije, i dok za „Hjundai“ to zasad predstavlja neslućeni dobitak, za „Soni“ i „Šarp“ znači topljenje operativnog profita

Posmatrano iz južnokorejske luke Ulsan, sedišta najvećeg svetskog brodograditelja „Hjundai hevi industriza“ (Hyundai Heavy Industries), vreme je za džekpot na međunarodnim deviznim tržištima. „Hjundai“ gotovo sve prihode ostvaruje u dolarima, valuti koja jača, dok je veliki deo njegovih rashoda u oslabljenim evrima, što je slatka računica kad se podvuče crta.

Mahinacije u Saveznim rezervama (Fed) i Evropskoj centralnoj banci (ECB) odjekuju deviznim tržištima Azije, a za mnoge kompanije njihov uticaj nije tako pozitivan kao za Hjundai. „Makita“, japanski proizvođač električnih alata, koji 40 odsto svoje prodaje ostvaruje u Evropi, gubi 600 miliona jena (pet miliona dolara) operativnog profita za svako jačanje jena prema evru.

Čak su i za brodograditeljsku firmu „Hjundai“ uslovi mnogo teži nego što bi se moglo pretpostaviti na osnovu deviznog tržišta. Jačanje dolara u tandemu s padom cena nafte dovodi do toga da ključni klijenti iz naftne industrije drastično smanjuju svoje porudžbine za plovila. Analitičari kažu da to nadmašuje bilo kakve valutne dobitke.

„Za mnoge južnokorejske proizvođače dobici usled jačanja dolara umnogome su poništeni rastom vona prema evru“, kaže Čanik Park (Chanik Park), strateg za hartije od vrednosti u „Barklisu“ (Barclays).

On procenjuje da „Samsung elektroniks“ (Samsung Electronics) i „LG elektroniks“ (LG Electronics), kao i proizvođači automobila „Hjundai motor“ (Hyundai Motor) i „Kija motors“ ostvaruju gotovo 20 odsto svoje prodaje u Evropi. Dalje slabljenje evra predstavljalo bi dupli problem, naročito za proizvođače automobila jer bi to značilo da njihovi evropski konkurenti imaju „cenovnu prednost“.

Od kraja avgusta dolar je ojačao 10 odsto u odnosu na korpu svetskih valuta, dok investitori računaju na to da će Savezne rezerve podići stope. U međuvremenu, evro je zabeležio oštar pad od početka decembra usled špekulacija o neminovnom programu kvantitativnog popuštanja ECB.

Japanski jen pao je za 30 odsto prema američkom dolaru otkad je premijer Japana Šinzo Abe lansirao program poznat kao abenomija reuters
Japanski jen pao je za 30 odsto prema američkom dolaru otkad je premijer Japana Šinzo Abe lansirao program poznat kao abenomija reuters


Japanski jen pao je za 30 odsto prema američkom dolaru otkako je premijer Japana Šinzo Abe (Shinzo Abe) lansirao program poznat kao abenomija (tri ključna pravca - fiskalni stimulans, monetarno popuštanje i strukturne reforme), čiji je cilj da se reši deflacija i stimuliše rast. Pojedine azijske valute i same su se suočile s naglim oscilacijama.

Dramatični pad jena prema dolaru smatra se blagoslovom za japanske izvoznike, međutim neki od njih sad se žale da su stvari otišle predaleko nakon poslednjeg naleta dolarskog entuzijazma na tržištu pred kraj 2014.

U „Soniju“ (Sony) kažu da je pad jena prema dolaru smanjio njihov operativni profit za tri milijarde jena, pri čemu bilo kakvo povećanje prihoda na stranim tržištima nadmašuju povećani troškovi uvoznih komponenata za njihove pametne telefone i video-igrice.

U isto vreme, u elektroničkoj grupi „Šarp“ (Sharp) kažu da se osećaju sve negativnije posledice pada jena jer to smanjuje profit koji se ostvaruje prodajom prečišćivača vazduha i frižidera koji se proizvode u inostranstvu i prodaju u Japanu. „Slabiji jen nam sve teže pada,“ izjavio je Kozo Takahaši (Kozo Takahashi), izvršni direktor „Šarpa“.

Vlada Južne Koreje još nije pristupila agresivnoj reflatornoj politici Abea, a von je i dalje jači u odnosu na dolar nego što je uglavnom bio poslednjih šest godina, čak i nakon pada od osam procenata, od 31. avgusta prošle godine.

Jačanje dolara takođe ostavlja posledice u nekim azijskim kompanijama koje su koristile tržište denominovano u dolarima kako bi pozajmljivale velike iznose prošle godine. Onima sa sedištem u Indoneziji, Maleziji i Tajlandu, čije su valute oslabile jačanjem dolara, servisiranje duga će verovatno biti mnogo skuplje.

„Kao posebno ranjive vidim emitente u robnim privredama, kao i delom emitente hartija od vrednosti ispod investicionog ranga, uključujući i izvorno bazirane emitente iz jugoistočne Azije,“ rekao je Šankar Narajanasvami (Shankar Narayanaswamy), direktor za kreditne strategije i finansije u banci Standard čarterd (Standard Chartered) u Singapuru.

Ukupni obim konzorcijskih kredita denominovanih u dolarima u Aziji, bez Japana, porastao je za 13 odsto u odnosu na prošlu godinu na 523 milijarde dolara, prema Tompson rojtersu (Thomson Reuters). Broj ugovora povećan je sa 1.289 na 1.650.

Većinom su to dužnici iz Kine, koji čine 27 procenata, zatim iz Australije i jugoistočne Azije, gde je obim dostigao 89 milijardi dolara i takođe je veći za 13 odsto u odnosu na prošlu godinu. Narajanasvami je izjavio da vreme dospeća obveznica ukazuje na to da se većina dužnika širom Azije neće suočiti s otplatom još dve godine.

„Nemamo mnogo dospelih obveznica, naročito ne visokoprinosnih dužnika u 2015. godini, ali ćemo ih od 2017. verovatno imati veliki broj,“ rekao je on.

Pored toga, većina kineskih kompanija, s izuzetkom onih koje se bave nekretninama, biće zaštićene otpornošću lokalne valute, renminbija, kažu bankari. Ova valuta nije imala velike oscilacije na tržištu proteklih nekoliko godina.

Ta zaštita će se verovatno osetiti i na tržištu korporativnih obveznica. Prema mišljenju zaposlenih u „Dilodžiku“ (Dealogic), kompanije investicionog ranga u Aziji, bez Japana, posegle su za tržištem korporativnih obveznica za 593,7 milijardi dolara, za razliku od 472 milijarde prošle godine.

„Ne vidim da bi jačanje dolara Kinu i emitente investicionog ranga moglo odvratiti od učešća na tržištu obveznica,“ rekao je Deveš Ašra (Devesh Ashra), direktor konzorcijuma azijskih tržišta dužničkog kapitala u Banci Amerike Meril Linč (Bank of America Merrill Lynch).

„Iako relativno jak, renminbi nije savršeni način zaštite od rizika za takve kompanije. Ipak, s obzirom na jaku valutu i uprkos lošijim ekonomskim izgledima, dolar bi trebalo da bude sekundarno pitanje za kineske emitente obveznica,“ dodao je on.

Simon Mundy - Seul
Jeremy Grant - Singapur

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...