Spajanje dve najveće fabrike cementa na svetu je, do sada, izgledalo kao iznenađujuće jednostavan proces. Međutim, ozbiljne pukotine počele su da se pojavljuju u onome što je izgledalo kao gotova stvar.Ni švajcarski „Holcim“ (Holcim) ni francuski „Lafarž“ (Lafarge) nisu javno govorili o problemima sa kojima se suočava njihova jedinstvena kompanija, čija vrednost iznosi 41 milijardu evra. Predstavnici „Lafarža“ su juče odbili da komentarišu, dok su iz „Holcima“ izjavili da je dogovor, kojim je predviđeno stvaranje centra moći u cementnoj industriji sa godišnjim prihodima od 40 milijardi evra i ispostavama u 90 zemalja, ostao nepromenjen. „Obe kompanije nastavljaju da rade svaka svoj deo posla kako bi se završilo planirano sjedinjavanje“, rečeno je.Ipak, na nivou upravnih odbora u obe kompanije se trenutno razmatra mogućnost ponovnih pregovora po pitanju pojedinih odredbi već sklopljenog dogovora usled zabrinutosti da predložena cena više ne uživa podršku ključnih akcionara u „Holcimu“.Kada je spajanje prvi put najavljeno prošlog aprila, očekivalo se da će najveće prepreke biti regulatornog karaktera s obzirom na to da se poslovanja ove dve kompanije preklapaju. Postojao je rizik da će njihov predloženi dogovor preispitivati organi za zaštitu konkurencije u čak 13 zemalja, uključujući Francusku, Španiju, SAD i Indiju.Upravo su u Evropi pokrenuta najveća pitanja. I „Holcim“ i „Lafarž“ je želeo da smanji svoje prisustvo na Starom kontinentu, jer se činilo da je usled hronične prekomerne ponude tu pad profita neizbežan.Pripajanje je omogućilo obema kompanijama da ponude aktivu na prodaju, što bi istovremeno smanjilo procenat njihovih prihoda ostvarenih u regionu, dok bi se ublažila zabrinutost regulatora u vezi sa potencijalnom dominacijom jedinstvene kompanije. Intenzivnim lobiranjem i detaljnom pripremom ove dve kompanije uspele su da dobiju odobrenje za rešenja koja su predložile EU komisiji za zaštitu konkurencije, a koja su se svela na to da će jedna kompanija prodati svoju aktivu u svakoj evropskoj zemlji u kojoj obe posluju.Komisija za zaštitu konkurencije odlučila je u decembru da ne podvrgne dogovor detaljnom preispitivanju.„Paket mera neophodnih za rešavanje ovog slučaja veoma je opsežan“, kaže evropska komesarka za konkurenciju Margarete Vestager (Margrethe Vestager).„Ali to je bilo neophodno da bi se donela jasna odluka.“Ipak, u međuvremenu su se pojavile druge potencijalne prepreke ovom pripajanju. Odluka švajcarske nacionalne banke da ukine veštačku granicu kursa franka, što je dovelo do naglog skoka vrednosti, osujetila je detaljno razrađen odnos zamene akcija koji je okosnica dogovora između „Holcima“ i „Lafarža“.Kao što je u startu ugovarano, cena nije podrazumevala gotovinu već razmenu akcija jedna za jednu. Uzevši u obzir da su ove dve kompanije planirale jednaku podelu rukovodećih pozicija - „Lafaržov“ izvršni direktor Bruno Lafont (Bruno Lafont) bi zadržao svoju poziciju unutar merdžera, dok bi „Holcim“ preuzeo predsedavanje, te je ovaj dogovor zaista izgledao kao spajanje u pravom smislu te reči daleko više od većine preuzimanja koja se tako nazivaju.Čak i prema prvobitnom dogovoru, „Holcimovi“ akcionari bi plaćali premiju za njihovog francuskog konkurenta. Ali od tog momenta jaz u pogledu vrednosti dveju kompanija znatno se produbio.Dok je vrednost „Holcimovih“ akcija porasla za 5,3 odsto, izraženo u evrima, od trenutka kad je ovaj dogovor objavljen, akcije njegovog francuskog rivala su pale za jedan odsto. „Holcim“, čija je vrednost na tržištu iznosila 21,6 milijardi evra prošlog aprila, sada je vredan 22,8 milijardi evra, u odnosu na „Lafaržovih“ 18,4 milijarde evra.Relativna valutna kretanja su samo delom zaslužna za ove divergentne vrednosti. Različiti učinak je takođe doveo do promene raspoloženja među akcionarima „Holcima“. U poslednjim rezultatima koje je objavila švajcarska kompanija je prikazala veću prodaju i bolju zaradu pre kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije u 2014. godini. Nasuprot tome, „Lafarž“ je zabeležio pad i prodaje i EBITDA.„Smatramo da su odredbe predloženog dogovora nesrazmerno povoljnije po ‚Lafarž‘ uzevši u obzir divergentne izglede za poslovni rast i njihove bilanse stanja“, napisali su analitičari Banke Amerike Meril Linč.Nakon ove promene u vrednosti, sada je ključno pitanje šta će manjinski akcionari tražiti zauzvrat od „Holcimovog“ upravnog odbora da bi nastavili da pružaju svoju podršku. Pojedini analitičari se zalažu za plaćanje specijalne dividende „Holcimovim“ akcionarima. Međutim, ovo bi dovelo do novih izazova jer iako je „Holcim“ imao gotovinu, on nije voljan da poveća leveridž. Promena odnosa razmene akcija, tako da više odražava trenutnu vrednost obe kompanije, jednako je problematična jer bi se time jasno pokazalo da je ovaj dogovor zapravo „Holcimovo“ preuzimanje „Lafarža“.Sarah Gordon Business Editor
„Eurocement“GEOPOLITIKA RUŠI DOGOVORE
Naročito su značajna viđenja Filareta Galčeva (Filaret Galchev), direktora ruskog „Eurocementa“ (Eurocement), koji poseduje desetinu „Holcimovih“ akcija. Galčev želi da se proširi van Rusije i očekivalo se da će kupiti aktivu koju „Holcim“ i „Lafarž“ prodaju u Evropi.Ipak, veruje se da su geopolitika i sve gori odnosi između Rusije i Zapada porušili ove ambicije. Stoga bi Galčev mogao biti manje voljan da sada podrži ovaj dogovor, bar onakav kakav je u svojim prvobitnim odredbama. Iz „Eurocementa“ su odbili da javno komentarišu bilo šta.Šta je sa „Holcimovim“ najvećim akcionarom? Tomas Šmidhajni (Thomas Schmidheiny), „Holcimov“ bivši predsednik i još uvek član odbora, čija porodica poseduje petinu akcija ove kompanije, nije dao izjavu za javnost. Bez podrške Šmidhajnija malo je verovatno da će se nastaviti sa ovim dogovorom.
