Usporavanje globalne trgovine već je zabrinulo mnoge. Najnovije brojke koje pokazuju da se trgovina nije samo usporila već da se i njen obim smanjio bez sumnje će produbiti njihovu zabrinutost. Iz poslednjih podataka iznetih u Svetskom trgovinskom pregledu (World Trade Monitor) vidi se da je obim svetske trgovine porastao u junu, ali se smanjio za dva odsto u prvoj polovini 2015. godine. Novinar FT Šon Donan (Shawn Donnan) pojasnio je ove brojeve, koji odražavaju najveći pad trgovine od 2009. Ta epizoda se, međutim, lako mogla objasniti globalnom finansijskom panikom. Sadašnje usporavanje je već pokrenulo priče da je „vrhunac trgovine prošao“ i da je globalizaciji došao kraj.Pre finansijske krize, navikli smo se da međunarodna trgovina raste bržim tempom - čak dva do tri puta brže - nego sama globalna privreda. Na ovo se uglavnom gledalo kao na pozitivan razvoj događaja. Brz rast trgovine je bio dokaz da se potencijal ekonomije obima i podele rada, koje svi ekonomisti još od Adama Smita (Adam Smith) hvale kao izvor rasta, konačno koristi u potpunosti, nakon što ga je gušio protekcionizam još od 1930-ih.Jedno skorije tumačenje prednosti trgovine je da ona uvećava produktivnost, ne samo primenom novih tehnologija već i podsticanjem proizvođača da budu inovativniji. Postoje jaki dokazi u prilog tezi da proizvođači uče kroz izvoz, što znatno uvećava produktivnost pojedinačnih kompanija kad prvi put prošire prodaju na strana tržišta.Po istom principu, jednom kad je postalo jasno da se rast trgovine ne vraća na nivoe pre početka krize, to je primljeno kao loša vest, kao zloslutni nagoveštaj trajno nižeg rasta. Jedna od onih koji su zabrinuti zbog ovogodišnje stagnacije trgovine je Stefani Flanders (Stephanie Flanders), koja gleda na nju kao na posledicu niskih stopa ulaganja i slabe domaće potražnje širom sveta.Međutim, cifre rasta se mogu primiti i s više stoicizma. U izvesnom smislu, usporavanje znači da su plodovi ekonomije obima i specijalizacije mahom već pobrani, i onda je sasvim prirodno da trgovina ne beleži veliki rast. Ukoliko je to slučaj, ne treba da brinemo, na šta je prošlog meseca ukazao Alan Biti (Alan Beattie) kao gost ove kolumne.
I važno je odvratiti vlade od pokušaja da povećaju rast utrkujući se u devalvacijama ili depresijacijama svojih valuta. Iako je ovo glavni savet koji možete dobiti od izvesnog tipa ekonomista (obično onih koji su gledišta da problem sa evrom leži u tome što onemogućava nominalne devalvacije), sve je više dokaza da devalvacije ne doprinose izvozu. Na grafikonu ispod teksta može se uočiti da je stepen osetljivosti izvoza na realni devizni kurs izvoznika opao za pola ili više u poslednjih 15 godina. Ovo je povezano sa usložnjavanjem globalnih lanaca vrednosti, u kojima valutna kretanja koja olakšavaju prodaju krajnjeg proizvoda u inostranstvu u isto vreme poskupljuju uvoz sredstava koja su neophodna za njegovu proizvodnju.Jednom kad počnete da posmatrate lance vrednosti na globalnom nivou, shvatate da brojke koje se odnose na bruto trgovinske tokove stvaraju ogromnu zabludu. U proteklim decenijama, snažan rast je uglavnom dolazio od izvoza robe koja sadrži mnogo uvezenih delova - setite se, na primer, kineske industrije sklapanja koja je podrazumevala transport komponenti i idejnih rešenja iz SAD, da bi onda gotovi „ajfoni“ bili slati natrag u SAD. Bolji pokazatelj kad je dugoročni rast u pitanju je obračun spoljne trgovine po razmeni novododate vrednosti između zemalja: u slučaju „ajfona“, mi pridajemo značaj sklapanju u Kini, na primer, a ne vrednosti komponenata i idejnih rešenja koja se transportuju tamo i natrag. A ima naznaka da razmena novododate vrednosti ima poveći udeo u bruto trgovinskim tokovima. To znači da bi obim trgovine kojoj pridajemo važnost mogao rasti čak i ukoliko tradicionalni bruto parametri ukazuju na stagnaciju trgovine - to bi, zapravo, značilo da trgovina postaje efikasnija.Da li je o tome reč? Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i Svetska trgovinska organizacija (WTO) su tek odnedavno počele da mere spoljnu trgovinu po razmeni novododate vrednosti između zemalja. A podaci su dostupni samo do 2011. godine. Ali ono što se iz njih može zaključiti je da dok se bruto trgovina na mahove oporavljala od svetske finansijske krize, razmena novododate vrednosti je beležila izuzetno snažan rast.Naposletku, možda je ovo ipak povoljan razvoj događaja, iako još ne postoje potpuni podaci koji bi to dokazali.MARTIN SANDBU
