MILOŠ VUČEVIĆ O SRAMNOM TEKSTU MILE PAJIĆ: Govor mržnje i stil pisanja u kojem se vidi nesumnjiv uticaj njenog mentora Dinka Gruhonjića!
Predsednik SNS i savetnik predsednika Republike Miloš Vučević u autorskom tekstu za "Večernje novosti" analizirao je tekst blokaderke Mile Pajić koja boravi u Hrvatskoj, a koja je ranije objavila članak pod nazivom "Kako si nas uništio Karadžiću Vuče".
Vučević je naveo da se na osnovu teksta Mile Pajić vidi nesumnjiv uticaj mentora Dinka Gruhonjića, kao i celog duha koji je kreiran u krugovima pojedinih profesora sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
- Sam tekst, posmatran sa stanovišta stila i argumentacije, realno je u domašaju nesvršenog studenta, proizašlog iz laboratorije kadrova jednog, po mnogo čemu sumnjivog doktora nauka i još sumnjivijeg profesora, koga je govor mržnje protiv države u kojoj živi "proslavio"', a koji nam je poznat kao Dinko Gruhonjić. Kakav mentor takav i student! U samom stilu pisanja, vidi se nesumnjiv uticaj mentora Gruhonjića, ali i celog duha koji je kreiran u krugovima pojedinih profesora sa Filozofskog fakulteta u Novom Sad - rekao je Vučević.
On je dodao da je dobro poznato pravilo koje važi godinama da mladi, koji žele da završe žurnalistiku i pritom da se zaposle kao novinari u određenim medijima, moraju da prođu obuku, odnosno, mentorstvo "prof. Dinka".
- Pomenuti profesor, doktorirao je 'kao vrlo mlad', u svojoj 46. godini na neverovatno doktorabilnu temu "Odnos novinarskih žanrova na tradicionalnom radiju i radiju na internetu". Ovaj naučni radnik, primera radi, objavio je rad (ne mogu reći ni stručni, ni naučni), pod nazivom: Politički grafiti ekstremnog nacionalizma kao propagandni mediji u Novom Sadu, Evropskoj prestonici kulture. Komentar je suvišan - rekao je Vučević.
Istakao je da Mila Pajić nije ni heroina, ni mlada partizanka, podsećajući da se nalazi u egzilu i da je za njom raspisana nacionalna poternica u vezi sa krivičnim delom iz člana 309 Krivičnog zakonika, kao i da je nedostupna organima gonjenja Republike Srbije, zbog čega će joj se možda suditi u odsustvu.
- Beg u, gle čuda, susednu Hrvatsku stvar čini dodatno sumnjivom u pogledu odgovornosti optužene Pajić. Za njenu sudbinu, njeni se nalogodavci iz reda profesora, koji su zapravo stvarne vođe pobune adolescenata, nisu mnogo potresli. Gurnuli su decu da ostvaruju njihove političke i ekonomske ciljeve, opet ko zna za čiji račun - ukazao je Vučević.
On je naveo da deca imaju pravo na svoje mišljenje, koliko god ono bilo pogrešno, ali da deca kao i svi ostali nemaju pravo da čine krivična dela, a to su zaboravili da kažu optuženoj aktivistkinji Pajić njeni profesori Gruhonjić i drugi poput veselog Kišjuhasa.
- Valja ipak napomenuti da bolno neznanje i uznemirujući stepen neobrazovanosti, koji tako snažno proizlaze iz teksta jedne studentkinje, ukazuju na duboku i zaista iskrenu uverenost autorke u izvrsnost sopstvenih reči, na svojevrsno samooduševljenje jednostavnošću i očiglednošću "istina" o kojima se zbori. Ona nema dileme u svojim stavovima i ne ostavlja prostor da malo porazmisli, ne daj Bože da možda i greši. Utisak je kada se tekst pročita, da se radi o jednom galimatijasu nepovezanih misli, lišenih zaključaka, kauzalnosti, pa u krajnjoj liniji i smisla - rekao je Vučević.
Dodao je da je u tekstu reč o potpunom neznanju i deficitu osnovnog obrazovanja, pa čak i odsustvu elementarnog poštovanja, odnosno mržnji, koja uvek ide sa neznanjem ruku podruku.
- Stoga ovaj tekst valja posmatrati kao indikator, kao lakmus papir na osnovu koga možemo proceniti stepen odsustva bilo kakve forme kritičke misli, bazičnog zdravog razuma i minimalnog istorijskog, antropološkog, etnološkog, politikološkog, sociološkog, filozofskog i svakog drugog obrazovanja kod onih, koji ga sa bilo kakvim prividom ozbiljnosti uopšte razmatraju i prihvataju. Jer, sasvim je dovoljno čak i usputno konsultovati literaturu koja obrađuje pitanja nacionalnog identiteta, tradicije i duhovnog nasleđa, kolektivnog pamćenja, kulture sećanja, izgradnje nacija, značaja mitova i drugih fenomena i procesa od značaja za razumevanje istorije, stvarnosti i političkog života, kojih se autorka tako površno, plitko, infantilno i potpuno stihijski dotiče u svom tekstu, da bi se razumela dubina nedoraslosti, nespremnosti i nekompetentnosti dotične studentkinje za bavljenje ovim temama - rekao ie Vučević.
Ukazao je da tekst ništa kvalitetno ne može reći o autorki, sem da se radi o krajnje ispodprosečno obrazovanoj osobi srednje stručne spreme sa jasno izraženom sklonošću ka grotesknoj pretencioznosti i ni u čemu utemeljenoj, karikaturalnoj oholosti u promišljanju.
- Međutim, ovaj skup nasumičnih i proizvoljnih stavova o nacionalnoj istoriji, kulturi i identitetu, može nam poslužiti kao vrstan instrument za samoidentifikaciju ideoloških, lobotomiziranih kvaziintelektualaca u našem društvu - naveo je Vučević.
On je rekao i da se svaki put ponovo iznenadi sa kolikom mržnjom pojedinci iz našega roda, gledaju na Srbiju i Srbe i da je jasno da su to stavovi jedne "anarholiberalne, jugoslovensko - boljševičke ideologije - kao i da je osnovne pravce tog delovanja zadao mentor profesor Gruhonjić.
- Ali da kneza Lazara, Kosovsku bitku i Vuka Karadžića dovodiš u vezu sa silovanjem, paljenjem i ubijanjem i devedesetim godinama, to je zaista bogohulno. Da optužiš svoj narod da je neku zemlju natopio krvlju, da su ti odvratni svi srpski običaji, čak i kad se ti isti Srbi rađaju i prave svadbena veselja, e to je već za razgovor i posmatranje od onih koji su se za to školovali. To ukazuje na mržnju prema svom narodu i svojoj državi i realno, zašto se onda protiv iste tako omražene zemlje ne bi izvršilo krivično delo - Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja. Mržnja je svakako početak pretpostavke izvršenja krivičnog dela bilo koje vrste - naveo je Vučević.
Prema njegovim rečima, to je mržnja "gruhonjićevskog tipa" i da bi o tome trebalo da razmisle svi oni koji su jurišali u obojenoj revoluciji na svoju sopstvenu državu Srbiju, na svoju policiju, vojsku i crkvu.
- Kada su rušili i fekalijama polivali Gradsku kuću u Novom Sadu, kada su palili ljude u stranačkim prostorijama SNS i kada su sa barjacima sa likom Gospoda i spasa Isusa Hrista, jurišali na taj isti Filozofski fakultet, kada su sa zemljom sravnili mrske traktore u Beogradu, kada su sa Piculom, koji na godišnjicu 'Oluje' objavljuje svoju sliku sa šmajserom, seireći nad srpskom tragedijom, pravili planove o revoluciji i kada su u zanosu te iste revolucije izmanipulisani, slično kao i nekada u carskoj Rusiji za vreme Oktobarske revolucije, izvikivali - sva vlast plenumima! - naveo je Vučević.
Istakao je da je potrebno da se svako od nas pred ogledalom pogleda da bi jednom za svagda sami sa sobom raščistili da li ćemo braniti Srbiju ili ćemo je rušiti, kao i da je to jedina linija podele.
- Mene da vode ne mogu ni Gruhonjić, ni optužena Pajić. Mene će uvek voditi Srbija! Ostaje mi da molim narod naš i Gospoda Boga da ostane narod Lazara i Svetog Save. Da se diči svojom ćirilicom, da se rađa i na svadbama veseli i da ostane to - narod srpski. Sve ostalo je naš potpuni haos i nestanak. Oprosti im Bože, ne znaju šta rade - zaključio je Vučević.
Kurir Politika/Večernje novosti
