NE BI ZNALI ŠTA SA DRŽAVOM NI KADA BI IM PALA U KRILO! Blokaderska stvarnost je zaista tužna, a najnoviji potez ruganje Srbiji i srpskom narodu
Postoji poslovica „Samo se budala dva puta sapliće o isti kamen“.
Ovu mudrost aktuelizovala je pojava blokadera na našoj političkoj sceni. Deo javnosti, istina sve manji, ne ume da ih preskoči. Sapliće se o njihova obećanja opet i opet i opet…
Obećavali su nam studente u politici, a dobili smo najstariju izbornu listu u proseku kao studentsku. Rekli su da donose raskid sa dosadašnjim političkim nasleđem a nude nam da glasamo za likove koji su tesno povezani sa postojećim strankama – od separatističke Čankove partije LSV, preko Demokratske stranke do vladajuće SNS. Jahali su na borbi protiv korupcije, a ispostavilo se da su maska za interes pojedinih poslovnih ljudi. I možda najvažnije – kleli su se u interese Srbije, a onda su isplivali neoborivi dokazi da ih podržavaju, podsatiču i finansiraju neprijatelji Srbije iz okruženja i njihovi pokrovitelji iz sveta.
Sada, posle svih ovih razotkrivenih obmana i javno pogaženih obećanja, oni od nas opet traže da i verujemo na reč. Umesto da u televizijskim duelima sa ostalim učesnicima izbora iznesu svoj program, oni su se kukavički zaklonili iza providnih neduhovitih opravdanja i uvreda na račun oponenata.
Kao zamenu, sa bilborda nam plasiraju slogan: „Mi znamo kako“.
Ali, pre nego što se osvrnemo na ovu tvrdnju, ne možemo da pređemo preko činjenice da je citirani slogan u svojoj kampanji već koristio Milo Đukanović, višedecenijski neprikosnoveni gospodar Crne Gore. Njegove veze sa takozvanom studentskom listom nesporne su i jake, javnosti su predočeni dokazi da je nosilac takozvane blokaderske liste Crnogorac Ilija Srdanović lični Milov lekar, a drugi crnogorski političari pozdravii su izbijanje svog sunarodnika na čelo blokaderskog pokreta. Da Crna Gora pokušava da kroji kapu Srbiji jasno je, dakle svima, i zato se ne možemo oteti utisku da je preuzimanje slogana od Mila prosto ruganje Srbiji i srpskom narodu – bahata demonstracija uticaja na politički život mnogo veće Srbije.
Tim pre što bi sam slogan u ovoj situaciji zvučao smešno da blokaderska stvarnost nije toliko tužna.
Smešno, jer pomenuto izbegavanje televizijskih duela kao na dlanu pokazuje da blokaderi pojma nemaju šta bi sa državom ni kad bi im pala u krilo.
A tužno jer sve ono što smo iz njihovih saopštenja na društvenim mrežama i intervjua istaknutih pojedinaca čuli, pokazuje da su im namere u direktnoj suprotnosti sa interesima Srbije i njenih građana.
Šta to, naime, znaju blokaderi da urade?
Da Srbiju proglase za genocidnu državu, i da ukinu Republiku Srpsku? Da li se na te njihove planove odnosi poruka da oni „znaju kako“? Znaju kako je Ratko Mladić zločinac i kako Srbiju treba strogo kazniti što je dozvolila njegovu sahranu.
Znaju kako da zabrane film Lordana Zafranovića o Jasenovcu i sve buduće filmove u kojima je srpski narod žrtva?
Da uvedu sankcije Rusiji? Da prekinu saradnju sa Kinom? Da otkažu kupovina „rafala“ od Francuske i da razoružaju vojsku?
Ne sumnjamo da savršeno dobro zanju – pokazali su više puta - kako se izviniti Plenkoviću i drugovima što su Hrvatsku očistili od Srba Olujom, i kako priznati nezavisnost Kosova.
Ne sumnjamo da znaju kako da kurs evra 27. oktobra – kad bi im se dalo – dignu na 200 dinara i stotine hiljada građana sa kreditima svedu na prosjake? Znaju i da su penzije trošak koji se mora srezati, je l tako?
Znaju, svakako, i kako oduzeti pravo glasa, kako kenselovati, svakog ko ne misli kao blokaderi…
Što bi rekli Crnogorci koji su vas ovome učili, alal vam znanje, blokaderi!
Zato će građani 25. oktobra ovog puta elegantno izbeći saplitanje o vas. Iskustvo ih je naučilo šta su šuplje priče, pa odlično znaju kako.
N.N.
