"STUDENTSKA LISTA ĆE USKORO MORATI DA SE SUOČI SA STVARNOŠĆU" Stručnjak za Balkan: Nedostatak iskustva budućih poslanika je ozbiljan izazov
Ferenc Nemet, istraživač na Mađarskom institutu za međunarodne odnose i doktorand na Univerzitetu Korvinus u Budimpešti čije su oblasti ekspertize Zapadni Balkan, proširenje EU i regionalna bezbednost, u analizi za Centar za analizu evropske politike (CEPA) navodi da pobednike izbora u Srbiji čeka suočavanje sa ozbiljnim problemima.
Nemet smatra da će se obnova procesa demokratizacije zemlje i snalaženje u međunarodnim odnosima pokazati kao težak zadatak, "nakon 12 godina Vučićeve neliberalne vladavine, bliske Kremlju".
- Kao i u slučaju Viktora Orbana u Mađarskoj, mnogo se govorilo o mogućnosti da izborni rezultat bude pokraden po beloruskom scenariju, uz upotrebu bezbednosnih snaga za obračun sa pobednicima. Međutim, kao ni u Orbanovom slučaju, do toga nije došlo. Umesto toga, oko 21.30 sati na izborno veče, Vučić je izašao pred javnost i priznao poraz. Izgubio je sa 39 prema 53 odsto glasova, dok su njegovi protivnici osvojili parlamentarnu većinu zahvaljujući najvećoj izlaznosti u poslednje 34 godine - navodi Nemet u tekstu "Pred novom vladom Srbije stoji ogroman izazov" (Serbia’s New Government Has a Mountain to Climb").
Rezultate u izbornoj noći Nemet opisuje kao "početni šok" koji su smenila velika slavlja do kasno u noć. Navodi da je tako nešto poslednji put viđeno u Beogradu 2000. godine nakon svrgavanja s vlasti Slobodana Miloševića koje opisuje kao "ratnog zločinca".
- Dok je Srbija još uvek u stanju oduševljenja i euforije, Studentska lista će uskoro morati da se suoči sa stvarnošću. U ovom slučaju, neće biti reči o popularnom turbofolku već o teškom zadatku razgradnje Vučićevog nasleđa, kako na unutrašnjem, tako i na spoljnopolitičkom planu - ocenjuje Nemet.
On napominje da Studentsku listu ne čine tipični političari i da gotovo niko od njenih članova nikada nije obavljao javnu funkciju.
- Većina je nepoznata široj javnosti, iako su u svojim oblastima veoma cenjeni stručnjaci - ističe i dodaje da u ovom trenutku može samo da se nagađa ko će biti njihov kandidat za premijera.
- Neizvesno je i ko će zauzeti ključna mesta u budućoj vladi, uključujući resore unutrašnjih poslova i spoljne politike. Nedostatak iskustva budućih poslanika u upravljanju ministarstvima, a kamoli državom, mogao bi da predstavlja ozbiljan izazov, posebno ako im je cilj da ponište posledice Vučićeve decenijske samovolje - piše analitičar i dodaje da ostaje otvoreno pitanje "da li se njihove nesumnjive profesionalne kvalifikacije mogu pretočiti u efikasno upravljanje državom".
- Oslobađanje ključnih institucija, uključujući sudstvo i medije, biće težak zadatak. Prvi korak će najverovatnije biti pokretanje sveobuhvatne istrage o padu nadstrešnice u Novom Sadu i pozivanje odgovornih na odgovornost. To nije samo njihovo najvažnije predizborno obećanje već i snažan simbolički gest prema društvu - navodi i takve "simbolične poteze" upoređuje sa potezima u Mađarskoj, nakon smene Viktora Orbana, koji "mogu biti korisno sredstvo za održavanje koraka sa visokim očekivanjima građana".
Kada je reč o spoljnoj politici, brze promene i zaokreti od 180 stepeni mogli bi, kaže, da naštete popularnosti studentskog pokreta.
- Njihovo biračko telo čine, između ostalih, vatrene pristalice Rusije, zagovornici evropskih integracija i protivnici NATO-a. Jedino što povezuje ovu raznoliku grupu jeste želja da Vučić napusti politiku. Zapadne sile će možda morati da sačekaju na značajnije promene - ocenjuje Nemet, koji ističe da su fokus Studenstke liste bili unutrašnji problemi, a da njihov pristup spoljnoj politici podseća na nasleđe Vučićeve politike.
- Balansiranje između velikih i regionalnih sila, uz istovremeno nastojanje da se zadovolje i nacionalisti i pristalice Evropske unije. Oni Rusiju smatraju saveznikom Srbije, ali istovremeno odlučno podržavaju teritorijalni integritet Ukrajine. Malo je verovatno da će spoljna politika nove vlade doneti promene u regionalnim odnosima ili savezima - smatra analitičar.
Kada je reč o Kosovu, Nemet ocenjuje da će to pitanje ostati crvena linija, mada se, kako navodi, očekuje otvoreniji pristup pregovorima o normalizaciji odnosa pod pokroviteljstvom Evropske unije, bez većih ustupaka.
- Srbija će nastaviti da posvećuje posebnu pažnju Srbima koji žive u susednim državama, ali možda neće podržati političke ciljeve njihovih lidera, uključujući i ciljeve Milorada Dodika, bivšeg predsednika Republike Srpske, entiteta u sastavu Bosne i Hercegovine. Ni uspostavljanje čvršnjih veza sa NATO-om ne dolazi u obzir, jer buduća vlada želi da očuva dugogodišnju vojnu neutralnost Srbije - smatra on.
Jedini izuzetak bi, navodi, mogla da bude integracija u Evropsku uniju. S tim u vezi napominje da je za mnoge međunarodne posmatrače sumnju u viziju ovog pokreta o budućnosti Srbije u Evropskoj uniji izazvalo odsustvo zastava EU na skupovima koje su predvodili studenti.
- Prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja, građani Srbije bi se trenutno izjasnili protiv pristupanja zemlje EU ukoliko bi bio raspisan referendum. Studenti su obećali da će, kada za to dođe vreme, sami građani odlučiti da li žele članstvo u Evropskoj uniji. Prioriteti Studentske liste poklapaju se sa onima koje je postavila Evropska unija. Vladavina prava, slobodni mediji i borba protiv korupcije. Iako studenti nisu izričito naveli da je glavni cilj Srbije članstvo u Evropskoj uniji, verovatno je da će ostvariti rezultate koji će doprineti napretku u procesu evropskih integracija - smatra Ferenc Nemet.
Ovaj mađarski ekspert za Zapadni Balkan na kraju ocenjuje da bi se "period političkog medenog meseca" mogao završiti ranije nego što Studentska lista i srpsko društvo očekuju. On zaključuje da najvažnije pitanje, slično onome sa kojim se Mađarska suočila pre samo nekoliko meseci, glasi: kako promenu vlasti pretvoriti u promenu sistema?
(cepa.org)
· Reaguj