OVO JE PLAN STUDENTSKE LISTE ZA PENZIONERE I RADNIKE Veće penzije, kraća radna nedelja - predviđene velike novine za zaposlene i najstarije građane

Studentska lista u okviru programa "Rad i socijalna pitanja“ predlaže više promena koje bi trebalo da poboljšaju položaj penzionera, posebno onih sa najnižim primanjima, kao i starijih građana koji nisu ostvarili pravo na penziju.

Najvažnije predložene mere za penzionere su:

- Usklađivanje penzija dva puta godišnje kako bi penzije redovnije pratile rast cena i zarada i tako očuvale kupovnu moć penzionera.
- Dodatnih 5 odsto za najniže penzije – korisnici najnižih penzija dobili bi povećanje od dodatnih pet odsto preko redovnog usklađivanja.
- Socijalna penzija za starije od 65 godina - građani koji nemaju dovoljno radnog staža ili uopšte nisu ostvarili pravo na penziju dobijali bi socijalnu penziju u visini minimalne poljoprivredne penzije.
- Veća zaštita korisnika porodičnih penzija – porodične penzije koje su ispod zakonskog minimuma dopunjavale bi se do odgovarajućeg minimuma.
- Dodatak nakon smrti supružnika – predviđena je ciljana doplata do 15 odsto penzije preminulog supružnika.
- Finansijska pomoć najugroženijim penzionerima – država bi iz budžeta obezbeđivala posebnu podršku materijalno ugroženim penzionerima.
- Roditeljima i negovateljima koji intenzivno brinu o detetu ili odraslom članu porodice zavisnom od tuđe nege biće omogućena budžetska uplatu doprinosa i priznavanje do pet godina staža tokom radnog veka.

Studentska lista predlaže i ublažavanje penala za prevremeno penzionisanje. Za penzionere sa najmanje 42 godine efektivnog radnog staža penali bi bili ukinuti nakon navršene 65. godine.

Za one sa najmanje 40, a manje od 42 godine staža, penali bi bili prepolovljeni nakon 65. godine, a potpuno ukinuti nakon 70. godine. Ova odluka najviše bi se odnosila na penzionere sa najnižim primanjima, ljude koji zbog nedovoljnog radnog staža nisu ostvarili pravo na penziju, kao i na one koji su otišli u prevremenu penziju.

Studentska lista u svom programu navodi da će poljoprivrednicima nakon revizije dugovanja biti otpisane zatezne kamate i omogućeno rešavanje glavnice dugoročnom otplatom, dobrovoljnim otkupom nedostajućeg staža ili delimičnim otpisom uz odricanje od odgovarajućeg nepriznatog staža. Malim tržišnim gazdinstvima obezbedićemo subvencionisanu osnovicu, dok ćemo niskodohodovna i nekomercijalna gazdinstva u potpunosti obuhvatiti socijalnom penzijom.

Todorović: Predlozi Studentske liste dobra osnova

Predlozi Studentske liste u oblasti rada i socijalnih pitanja mogli bi da predstavljaju dobru osnovu za unapređenje položaja radnika u Srbiji, ali je za njihovu realizaciju neophodno sprovesti ozbiljne razgovore sa sindikatima i poslodavcima i napraviti konkretan akcioni plan, ocenio je za Euronews Srbija Dragan Todorović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda, koji ističe da su predložene promene uglavnom u skladu sa onim za šta se sindikati zalažu godinama.

Plan Studentske liste, između ostalog, predviđa mogućnost uvođenja četvorodnevne radne nedelje, odnosno skraćenja radnog vremena, ograničavanje rada na određeno vreme na 12 meseci, kao i povećanje dodataka za prekovremeni, noćni i rad nedeljom. Dokument obuhvata i promene u oblasti bolovanja, roditeljskih prava, socijalne zaštite i penzijskog sistema.

Govoreći o predloženim merama, Todorović je ocenio da one predstavljaju dobru osnovu za razgovore, ali je ukazao na to da je deo predloga u javnosti predstavljen pojednostavljeno.

"Ono što ovih dana izaziva malo podozrenje u javnosti jeste način na koji je to predstavljeno. Kada je reč o četvorodnevnoj radnoj nedelji, u studentskom planu ne stoji da se ona uvodi kao obaveza, već da se otvara mogućnost za poslodavce koji žele da je primene“, objasnio je Todorović.

On je podsetio da se Savez samostalnih sindikata već nekoliko godina zalaže za fleksibilnije usklađivanje rada i roditeljstva, posebno za roditelje sa malom decom, zbog čega predložene promene vidi kao korak ka normalnijem uređenju radnih odnosa.

Radnici u Srbiji rade duže nego u većem delu Evrope

Todorović se saglasio sa ocenom Studentske liste da je položaj radnika u Srbiji nepovoljan i da se postojeći propisi često ne primenjuju u praksi.

Kao jedan od pokazatelja naveo je dužinu radne nedelje, ističući da zaposleni u Srbiji rade oko 42 sata nedeljno, dok je u Nemačkoj taj prosek, prema njegovim rečima, oko 36 do 37 sati.

Poseban problem, kako je ukazao, predstavljaju delatnosti poput građevinarstva i pojedinih uslužnih sektora, u kojima su izraženi fluktuacija radne snage i kršenje radničkih prava.

"Mi imamo zakone kakve imamo i neka rešenja nisu loša, ali se u mnogim slučajevima ne primenjuju. Pri tome nema ozbiljnih posledica za poslodavce koji ih krše. Oni koji poštuju propise dolaze u neravnopravan položaj“, naveo je Todorović.

Dodao je da nezadovoljstvo radnika, posebno mladih, doprinosi odlasku ljudi iz zemlje, zbog čega je neophodan širi društveni dogovor u koji bi bili uključeni država, poslodavci, radnici, građani i penzioneri.

Ograničavanje rada na određeno smanjilo bi nesigurnost zaposlenih

Kada je reč o predlogu da se rad na određeno vreme ograniči na 12 meseci, nakon čega bi zaposleni trebalo da pređu na ugovor na neodređeno, Todorović smatra da je reč o povratku na rešenja koja su postojala pre izmena Zakona o radu iz 2014. godine.

Prema njegovoj oceni, tadašnje izmene omogućile su veću fleksibilnost u korist poslodavaca, ali nisu donele značajne ekonomske koristi koje su se od njih očekivale.

"Ne radi se tu o velikom novcu, već je više bila poruka koju je neoliberalni koncept želeo da pošalje - fleksibilnost po svaku cenu, na štetu radnika“, ocenio je Todorović.

Jača inspekcija i veće kazne za poslodavce koji krše zakon

Predloženo povećanje dodataka za prekovremeni, noćni i rad nedeljom predstavlja važnu promenu, ali bi njeno sprovođenje, prema mišljenju sindikata, zahtevalo i znatno efikasniju kontrolu poslodavaca.

Todorović smatra da je neophodno ojačati inspekcijske službe i povećati iznose kazni za kršenje radnog zakonodavstva.

"Ako je za neki prekršaj zaprećena kazna od dva miliona dinara, poslodavac će o tome razmišljati drugačije nego ako je kazna 20.000 dinara. Računaće šta mu se isplati“, istakao je on, dodajući da bi razvoj tehnologije mogao da olakša kontrolu primene propisa.

Kurir.rs/Euronews