SRDANOVIĆ NAJAVIO REFERENDUM O SANKCIJAMA RUSIJI Studentska lista želi da građani donesu konačnu odluku: "To ne može da kreira jedan čovek"

Hoće li građani Srbije na biralištima odlučivati o sankcijama Rusiji? Najava Ilije Srdanovića, prvog na Studentskoj listi, da spoljnu politiku treba krojiti referendumom, a ne odlukom "jednog čoveka", uzburkala je javnost. Analitičari ukazuju da nijedna država nije uvodila sankcije preko referenduma, a ima i onih koji smatraju da će takav potez "napraviti užasan poligon za emocionalnu manipulaciju".

Politikolog Ognjen Gogić ukazao je da se takva pitanja nikada nigde ne stavljaju na referendum.

- To nije referendumsko pitanje. Generalno se spoljna politika ne stavlja na referendum, jedino ako se radi o ulasku u EU ili u savez sa nekim. Kako bi se uopšte to formulisalo? EU je usvojila serije sankcija, možda bi ih Srbija uvela delimično, pa se onda postavlja pitanje koji tip sankcija, da li personalne, da li protiv zemlje. Dosta je složena materija. A možda to pitanje i ne bude aktuelno, šta ako se završi rat u Ukrajini u narednih pola godine ili godinu dana? - pita Gogić i ujedno procenjuje da studenti "najverovatnije to neće uraditi".

"Nijedna zemlja koja je uvela sankcije o tome nije odlučivala referendumom"

On dodaje i da je ovo pitanje za Studentsku listu zaista jedno od najkomplikovanijih u ovom momentu, ali i ocenjuje da je spominjanje referenduma način da se ono marginalizuje.

- EU očekuje sankcije, a sa druge strane, mi od Rusa mnogo zavisimo, zbog Kosova i gasnog aranžmana, i zato su najavili da hoće da idu da razgovaraju u Moskvu i lobiraju, da se bave diplomatijom. Malo beže od odgovornosti kada se kaže da će se odlučivati referendumom, tu odluku treba da donesu političari - kaže Gogić.

On podvlači da "nijedna zemlja koja je uvela sankcije o tome nije odlučivala referendumom, tako da ne treba ni Srbija".

- To je manevar više nego bilo šta, a ako bi se referendum raspisao, bio bi negativan i oni bi rekli "pa eto mi ne možemo, naši građani nisu za to" - rekao je Gogić.

"Do takvog referenduma neće doći"

Urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović ocenio je da ovo pominjanje referenduma o sankcijama Rusiji treba shvatiti samo kao jednu od ideja i opcija koje su u opticaju na tu osetljivu temu.

- Lično, nisam ubeđen da će do takvog referenduma doći, iako, u principu, nemam ništa protiv ni da ga bude, makar da bi se pokazalo šta ogromna većina građana Srbije misli o toj temi. No, kao što rekoh, iz različitih razloga, ne verujem da će tog referenduma biti, a ni tih sankcija - rekao je za "Danas" Vukadinović.

Vukadinović smatra i da se, uprkos razumljivom interesovanju, ne treba previše hvatati za svaku izjavu svakog člana ili poslanika Studentske liste. Dodaje da Srdanović nije baš "svaki član", ali napominje da još uvek nije ni zvanični portparol Studentske liste, niti državni funkcioner.

Politički odnosi Srbije i Rusije isprepletani su pitanjima teritorijalnog integriteta i energetske stabilnosti.

• Rusija daje diplomatsku podršku po pitanju Kosova, blokiranjem prijema Prištine u UN i druge međunarodne institucije
• Postoji i snažna ekonomska vezanost, a snabdevanje prirodnim gasom zavisi od Rusije i odluke da produži ugovor o snabdevanju koji ističe 31. decembra

Evropska unija je 22. februara 2022. donela odluku o paketu sankcija Rusiji zbog njene agresije na Ukrajinu.

Od tog trenutka, evropski zvaničnici su počeli eksplicitno da zahtevaju od Srbije da uvede sankcije, upozoravajući da je potpuno usaglašavanje sa merama protiv Moskve postalo nezaobilazan i ključan uslov za bilo kakav dalji napredak Srbije ka članstvu u EU. Oglušavanje o taj zahtev je, između ostalog, razlog zbog kojeg Beograd već pet godina nije otvorio nijedan novi pregovarački klaster sa EU.

"Užasan poligon za emocionalnu manipulaciju"

Studentska lista je očigledno svesna da će je ovo pitanje dočekati, a politikolog Đorđe Trikoš je znatno oštriji u oceni ideje o raspisivanju referenduma tim povodom.

- Odlaganje odluke ili nemenjanje postojeće politike bolje je rešenje od referenduma. Ovo će napraviti užasan poligon za emocionalnu manipulaciju. Jednim potezom daje veštačko disanje naprednjacima i slamku spasa za apsolutno toksični uticaj Rusije na Balkanu - napisao je Trikoš na društvenoj mreži "Iks".

Kakva je procedura za raspisivanje referenduma?

• Republički referendum raspisuje Narodna skupština, na zahtev većine svih narodnih poslanika ili na osnovu narodne inicijative koju potpiše najmanje 100.000 birača
• Za organizaciju i zakonito sprovođenje republičkog referenduma zadužena je Republička izborna komisija (RIK)
• Pravo glasa imaju svi punoletni državljani upisani u birački spisak, a glasanje je tajno
• Prema zakonu iz 2021. godine, ukinut je obavezni cenzus izlaznosti od 50 odsto, pa se referendumska odluka smatra usvojenom ukoliko za nju glasa većina od ukupnog broja birača koji su izašli na birališta
• Odluka se zvanično objavljuje u Službenom glasniku

Od uvođenja višestranačja 1990. godine, na republičkom nivou u Srbiji je održano ukupno šest referenduma.

• Jul 1990. (Redosled donošenja Ustava): Građani su odgovarali na pitanje da li prvo treba doneti novi Ustav ili održati prve višestranačke izbore. Referendum je bio uspešan, jer je više od 90% izašlih glasalo da prednost ima donošenje Ustava
• Maj 1992. (Državni simboli): Građani su se izjašnjavali o izgledu državne zastave, grbu sa četiri ocila i himni "Marš na Drinu”. Referendum je bio neuspešan jer na birališta nije izašlo potrebnih 50% upisanih birača
• Oktobar 1992. (Prevremeni izbori): Glasalo se o ustavnom amandmanu koji bi omogućio održavanje prevremenih parlamentarnih i predsedničkih izbora. Referendum je zvanično bio neuspešan zbog nedovoljne izlaznosti (za je glasalo 43,58% ukupno upisanih birača), ali su izbori u decembru uprkos tome raspisani
• April 1998. (Kosovo i Metohija): Pitanje je glasilo da li građani prihvataju učešće stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji. Uz visoku izlaznost od preko 73%, ogromna većina od 94,73% glasača izjasnila se protiv stranog mešanja
• Oktobar 2006. (Novi Ustav): Dvodnevni referendum za potvrđivanje novog Ustava Srbije, kojim je u preambuli Kosovo i Metohija definisano kao neotuđivi deo države. Referendum je bio uspešan jer je izašlo 54,91% birača, a "za” je glasalo 53,04% od ukupnog broja upisanih glasača
• Januar 2022. (Pravosuđe): Građani su odlučivali o izmenama Ustava u oblasti pravosuđa, radi smanjenja političkog uticaja na izbor sudija i tužilaca. S obzirom na to da je u međuvremenu ukinut obavezni cenzus izlaznosti od 50 odsto, referendum je uspeo uz izlaznost od oko 30%, pri čemu je blizu 60% izašlih birača glasalo za promenu

Kurir.rs/Blic