POSLANICI ILI PLENUM? Ko će donositi kadrovske i druge ključne odluke?

Studentski pokret uneo je u politički život mnoge specifičnosti, ali je jedna od najintrigantnijih svakako način donošenje odluka. Plenumi su "dogurali" do Studentske liste koja će sa 140 poslanika imati apsolutnu većinu u Skupštini Srbije, ali se postavlja pitanje da li se u toj tački završava njihova uloga.

Bivši guverner NBS Dejan Šoškić, koji važi za ozbiljnog kandidata za premijera, izjavio je da će budući poslanici Studentske liste raditi svoj posao u skladu sa Ustavom i zakonom i da će Vlada imati svoja ovlašćenja.

- Program postoji, potpisane su izjave, poslanici rade u skladu sa tim programskim opredeljenjima. Dakle, autonomno, u skladu sa Ustavom i zakonom, kao i svaki drugi parlament, isto će se odnositi i na vladu... Ako me pitate o tome kako se dolazi do konkretnih predloga, mi smo u konstantnoj komunikaciji sa studentima. Studenti takođe znaju da ova grupa izabranih ljudi sa Studentske liste, koji će ući u parlament, po slovu zakona postaje vlasnik mandata i ona samostalno odlučuje. Dakle, mi ćemo ući u jedan normalan politički proces koji krasi sve zemlje u Evropi, a i šire, dakle sve uređene zemlje u svetu, gde će poslanici raditi svoj posao u skladu sa Ustavom i zakonom. Vlada će takođe imati svoja ovlašćenja - objasnio je Šoškić u nedelju u emisiji "Utisak nedelje".

Nešto drugačije objašnjenje za Fonet je dala rektorka Univerziteta umetnosti Mirjana Nikolić, takođe kandidatkinja na Studentskoj listi. Govoreći o načinu odlučivanja o budućim kadrovskim predlozima, ona je rekla da se trenutno čekaju odluke studentskih tela, koja se usaglašavaju na nivou svih univerzitetskih centara u zemlji. Ona je navela da pretpostavlja da postoji i komunikacija studenata sa pojedinačnim profesorima, a da očekuje da će i sami kandidati na kraju imati priliku da iznesu mišljenje o predlozima.

Nikolić je naglasila da predstavnici Studentske liste neće osporavati odluke studentskih tela, ali da je važno i da osobe koje budu predložene prihvate kandidaturu i preuzimanje buduće funkcije.

- Nismo mi partijski sistem da sad studenti kažu: "Morate to da uradite" - rekla je Nikolić.

Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji i budući poslanik Studentske liste, kaže za Kurir da se uloga plenuma ne završava u trenutku kada se izaberu kandidati za određene pozicije, već će i dalje postojati koordinacija.

- Situacija jeste specifična zbog toga što se legitimitet crpi iz činjenice da se neko našao na Studentskoj listi i dobio je poverenje da će se svojim autoritetom i integritetom kredibilno izboriti za realizaciju programa studentskog i građanskog pokreta. Niko nije ušao u parlament zahvaljujući svom ličnom rejtingu, nego zato što je uživao poverenje studentskih plenuma, pre svega, jer oni odlučuju u toj dosta složenoj i demokratskoj proceduri. Postoji taj autoritet, postoji to iskazivanje poverenja da budete nekakva predstavnička reprezentacija u političkim telima, i postoji dosta jasan i detaljan program oko toga šta je vaš zadatak i na čemu ćete raditi. Funkcionalna radna autonomija će rasti u onoj meri u kojoj institucije počinju da funkcionišu. Praktično stvar će se, na osnovu zajedničkog programa i koordinacije, pomerati ka autonomiji onih koji će se baviti odgovarajućim poslovima i odgovaraće za njih - objašnjava Stojiljković.

Dve struje

Izvršni direktor agencije Faktor plus Predrag Lacmanović ocenjuje za Kurir da unutar studentskog pokreta po ovom pitanju postoje dva suprotstavljena mišljenja.

- Plenumi i zborovi su neformalna tela koje zakon ne prepoznaje i oni ne mogu da odlučuju o radu parlamenta ili utiču na poslanike ili ministre i njihove odluke. Do sada nismo imali takvu situaciju i s te strane, Šoškić jeste potpuno u pravu. Plenumi i zborovi i uopšte ta studentska organizacija jeste iznela celu ovu borbu protiv prethodnog režima i njihova uloga bi trebalo da se tu završava. Dakle, studentska organizacija i plenumi su rekli da su izabrali najkvalitetnije ljude i garantuju za njih, sada ti ljudi treba da opravdaju poverenje i onih koji su ih postavili i onih koji su glasali za njih. Pitanje je da li je ta studentska organizacija u vidu plenuma osetila neku slatkoću moći i vlasti i želi i dalje da ostane aktivna u političkom životu tako što će da filtrira svaki potez ili možda neke krucijalne odluke. Kakav oni imaju ugovor ili dogovor sa ljudima sa liste, mi to ne znamo baš na pravi način. Pretpostavljam da tu postoji sukob i mišljenja između plenumaša i verovatno jedan deo naginje na jednu stranu, dok drugi deo, koji ima neke svoje planove životne nevezane za politiku, možda misle da su odradili posao i da sa tim negde treba da se stane. Verujem da postoje oni i za i protiv onoga što je, na primer, Šoškić najavio - zaključuje Lacmanović.