Najnovije vesti

Tanja Miščević: Reforme osnovni zadatak, krajni cilj EU članstvo
Foto: Beta

Nužna promena svesti građana

Tanja Miščević: Reforme osnovni zadatak, krajni cilj EU članstvo

Politika
Na pitanje koji je najveći problem Srbije na putu ka EU, odgovorila je da smo navikli da sve zavisi od države

BEOGRAD - Šef pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević izjavila je danas da je Srbiji krajnji cilj članstvo u Evropskoj uniji, ali da su osnovni zadatak reforme u zemlji.

Miščević je rekla da "te reforme mogu imati onaj tempo koji je vođen članstvom, ali pre svega merom naših mogućnosti" i da Srbija pokušava da, koristeći iskustva drugih država članica EU, ubrza tok reformi, koje su velike, obimne, brojne, skupe, teške i dugotrajne.

Šef pregovaračkog tima je kazala da većina standarda, pravila i prava EU mora u potpunosti biti prihvaćeno, "čak i stvari koje kod nas ne mogu da budu primenjene tipa zaštita ribarskih zona", iako Srbija nema izlaz na more.Miščević je ukazala da, sa druge strane, nije moguće, na primer, u oblasti zaštite životne sredine sve uraditi do momenta ulaska u EU, jer je izmena i primena tih standarda skupa i dugo traje, pa se pravi plan kada će biti moguće uvesti te standarde.

Ona je naglasila da je u pregovaračkom procesu sve važno, ali da "zapravo smo mi najvažniji, mi smo mera" i da se u ovom trenutku, prema istraživanju javnog mnenja, 64 odsto građana izjasnilo za reforme, što je značajna osnova i podsticaj za svaku buduću vladu.

Na pitanje koji je najveći problem Srbije na putu ka EU, Miščević je odgovorila "da smo navikli da sve zavisi od države, a jako malo ima privatne inicijative" i govoreći o nužnosti promene svesti, ukazala da "moramo biti konkurentni u svom poslu".

Miščević je istakla da se i do sada nastojalo da se građani upoznaju sa pregovorima u Briselu i skriningom, odnosno učenjem o pravu EU, ali da to mora postati velika obaveza, jer agenda i program reformi jeste evropska agenda ili evropski program približavanje EU.

"Što bolje objasnimo, tim ćemo imati javnost, koja bolja razume da to gde se krećemo, jeste prostor slobode, otvorenosti, prava, mogućnosti, pre svega, a ne neka nova dogma, da bežimo u krilo nekoga ko će nam sutra biti tutor", rekla je Miščević.

Na primedbu da Srbija nema dovoljno projekata koje finansira EU, ni kapaciteta da te projekte sprovede, Miščević je odgovorila da su do sada u neverovatnom procentu od 94 odsto sva dostupna sredstva iskorišćena.Miščević je objasnila da pri tom misli na donacije, bespovratnu i pretpristupnu pomoć, ali da je bilo problema u korišćenju kredita, odnosno pravljenju projekata za kredite i da je problem pre svega u kapacitetima lokalnih samouprava.

Zato je "pored nas samih", najveći posao ili izazov, rad na lokalu, jer zaštitu životne sredine neće sprovoditi Vlada Srbije nego svaka lokalna samouprava, naglasila je Miščević.Ona je dodala da su obavljeni razgovori sa privremenim vlastima u Beogradu da se model iz glavnog grada preslika u velikim gradovima i da se nađe odgovarajući model i u svim ostalim mestima.

Usvajanje tri medijska zakona obaveza iz medijske strategije

Tanja Miščević je izjavila da se očekuje zvaničan odgovor iz Brisela o dva medijska zakona - o javnom informisanju i finansiranju medija, a da je u završnoj fazi i treći medijski zakon - o javnom servisu.

Miščević je rekla da su prva dva zakona prošla potpunu proceduru, da je pre desetak dana boravila u Briselu i da su komentari bili dobri, uz neke preporuke, gde bi se neke stvari mogle popraviti.

Šef pregovaračkog tima je podsetila da zaokruživanje medijskog prostora kroz usvajanje medijskih zakona dugo traje i da je nakon usvajanja medijske strategije, zadatak bio usvajanje ta tri medijska zakona.Miščević je ukazala na obavezu da se sada svaki zakon koji se priprema, pošalje na proveru - da li odgovara standardima EU, ali je naglasila da usvajanje ta tri zakona predstavlja obavezu iz medijske strategije, a ne obavezu od EU.

Šef pregovaračkog tima je dodala da usvajanje ta tri medijska zakona predstavlja važan segment onoga što je suština budućih pregovora, odnosno poglavlja 23 i 24, jer su medijske slobode veoma važne.

(RTS)

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...