Građani bivše Jugoslavije često romantizuju državu u kojoj su odrasli. I dok jedni žale za izgubljenim vrednostima socijalističkog sistema, drugi će otvoreno reći da su pravi jugonostalgičari, pogotovo kada se radi o socijalnoj sigurnosti.Da se u bivšoj državi živelo bolje ili puno bolje misli 82% ispitanika iz bivše Jugoslavije, da je bilo lošije tvrdi 4% njih, dok je “ne daj Bože da se ponovi” bio odgovor 6% ispitanika.Portal Express.hr napisao je 10 razloga zbog kojih nikada nećemo žaliti za Jugoslavijom. Kao prvi razlog navode miliciju i UDBA-u jer je politička sloboda najveća prednost ovog vremena u odnosu na neslobodu koja je vladala tada. Među razlozima zbog kojih ne bi trebali žaliti za Jugoslavijom naveli su još i jednopartijski sistem, JNA, vožnju par – nepar i kult ličnosti.Milicija i UDBA
Danas možete reći šta god hoćete. Možete da vičete Živeo Tito, dole Tito, dole ovaj, onaj. Možete reći, ali vas niko neće čuti. Ipak, nećete imati ni problema. Politička sloboda najveća je prednost ovog vremena u odnosu na ono, odnosno, tadašnja nesloboda najveća je mana u odnosu na današnju slobodu.
To ne važi za sve. Većina ljudi više ceni sigurnost nego slobodu. Dostojevski je to već sasvim jasno znao. On je napisao kako će većina ljudi, kad dobije slobodu, prvo da potraži onoga kome će je predati jer ne znaju šta bi s njom. Kasnije je tu ideju razradio Erih From, koji je napisao knjigu “Beg od slobode”.Jednopartijski sistem Sistem je u Jugoslaviji zapravo bio dvopatijski, jer je jedna stranka bila na vlasti, a druga u zatvoru. Ono najstrašnije ljudima koji nisu sledbenici jeste činjenica da nema alternative. Oni su tu, na vlasti, a vi morate da ih trpeti – njihov nakaradni jezik, njihove lažne utopije, njihove fraze o bratstvu, jednakosti, socijalizmu.JNA
Godinu dana bačenog vremena. Najboljeg vremena. To da se ljudi u vojsci očeliče jeste mit. Možete da se čeličite i ako se iz saune bacite u hladni sneg, to je i zdravije. Kako starite, postaje vam sve jasnije da vam je baš ta godina koju ste izgubili, jedna od najboljih – jer oni koji tvrde da život počinje s četrdeset, ne lažu, oni bezočno lažu. Najbolje su godine mlade godine, u to nema nikakve sumnje.Par – nepar
Vruć vetar
Borivoje Šurdilović Šurda, lik iz scenarističke radionice Siniše Pavića, lik je tipičnog Jugoslovena. Šurda je šarmantni, ležerni, uglavnom dobroćudni tip koji u deset epizoda “Vrućeg vetra” traga za vlastitim profesionalnim identitetom. On je, kako piše u jednom tekstu, “taksista koji uzima samo one klijente koji mu se dopadaju, brijač koji prilegne čim mu padne pritisak, pa mora da popije kafu, perač pasa koji napušta posao jer mrzi gazde homoseksualce…
Ograničenja s devizama i strujom
Iz države niste mogli da iznesete više od nekoliko stotina maraka. Sve drugo tretiralo se kao prekršaj saveznih carinskih propisa.
Kult ličnosti druga Tita bio je strašno razvijen. On se suprotstavljao hršićanskom nauku prema kojem nije pametno graditi idole, naročito ne ovozemaljske.Krađa i korupcija
Bile su manje nego danas, ali ipak je u onom sistemu rodno mesto kasnije visoko razvijenih devijacija. Jugoslavija je bila netržišno društvo, u kojemuje bilo dosta siromaštva: instucionalni okvir nije omogućavao institucionalno ostvarenje snova. Zato su svi posezali za neinstitucionalnim prečacima – vezama, vezicama, protekcijom, učlanjenjem u Partiju, podmićivanjem.
Tu je postavljen nizak ali čvrst temelj svemu što nas danas upropaštava. Niz dobrih instituta socijalizma nismo preuzeli – pre svega u oblasti zdravstva i školstva, ali i radnih prava, ali smo sve što je loše razvili do krajnjih mogućih granica. Ako danas gledate kritičku kinematografiju ili tv zapise osamdesetih, videćete sve što imamo i danas, samo rudamentno.
(EPK / Express.hr)
