BEOGRAD - Šef delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport izrazio je danas nadu da će do kraja godine biti otvorena prva poglavlja u pregovorima o članstvu Srbije u EU. "Juče je premijer Srbije Aleksandar Vučić predao evropskom komesaru Johanesu Hanu treću ruku akcionih planova za poglavlja 23 i 24. To će biti detaljno proučeno i ako ti akcioni planovi budu odobreni, to će biti dobra osnova da Evropska komisija da pozitivnu preporuku za otvaranje poglavlja do kraja godine", rekao je Devenport na konferenciji "EU na prekretnici? Posledice za Srbiju". Ministarka zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović takođe je izrazila nadu da će prva poglavlja u pregovorima sa EU biti otvorena do kraja godine. Joksimovićeva je rekla da ne želi da špekuliše o datumima naglasivši da to između ostalog zavisi od primene Briselskog sporazuma u dijalogu Beograda i Prištine. Ona je dodala da u primeni Briselskog sporazuma "nijedna strana " ne može biti u potpunosti zadovoljna i da je kompromis neophodan, naglasivši da je Beograd u tom smislu već mnogo učinio.Jučerašnja poseta Beogradu evropskog komesara sa susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanesa Hana veoma je važna, ocenili su i Joksimovićeva i Devenport, koji je dodao da se ona dogodila "u ključnom trenutku".Devenport je rekao da je ukrajinska kriza najveći bezbednosni problem sa kojim se u ovom trenutku suočava EU, naglasivši da su zemlje članice EU učinile mnogo napora kako bi to pitanje bilo rešeno."U godini u kojoj Srbija predsedava OEBS-u, ova situacija pokazuje kako Srbija sebe vidi kada je reč o bezbednosnoj politici. Mislim da Srbija želi da podrži politiku EU, zalažući se za teritorijalni integritet Ukrajine", rekao je Devenport, koji je pozitivno ocenio nedavnu posetu Jadranke Joksimović Ukrajini. Joksimovićeva je kazala da Srbija ima pravo da kao zemlja koja je kandidat, ali ne i punopravna članica EU, vodi "izbalansiranu spoljnu politiku" i u isto vreme podržava zajedničku bezbednosnu politiku EU i štiti svoje nacionalne interese. Problemi sa kojima se suočava EU jesu i politički i ekonomski, naglasio je Devenport, dodavši da reforme koje treba da dovedu do ekonomskog oporavka obavezne ne samo za Zapadni Balkan i Srbiju, nego i na sve zemlje članice EU. On je kazao da je Srbija učinila značajne napore na planu ekonomskih reformi i u cilju donošenja novih zakona, naglasivši da je veoma važno da se u Srbiji poboljša poslovna klima, kako bi se privukli investitori. Devenport je rekao i da Srbija igra "ključnu ulogu" u približavanju regiona EU posebno istakavši značaj saobraćajne povezanosti regiona.Prema rečima šefa delegacije EU, imigracija sa kojom se suočava EU, ima implikacije i na Srbiju. Da bi taj problem bio rešen, neophodna je saradnja EU i Srbije, rekao je Devenport, podsetivši da je srpska vlada o tome razgovarala sa vladama zemalja EU i sa Evropskom komisijom. On je izrazio zadovoljstvo jer je, prema poslednjim istraživanjima javnog mnenja, u Srbiji porasla popularnost EU, dodavši da bi u debatama za ili protiv EU trebalo imati na umu da Srbija sa EU ostvaruje dve trećine trgovinske razmene. Jadranka Joksimović je kazala da je Srbija učinila značajne korake u sprovođenju reformi i donošenju novih zakona, među kojima je i novi zakon o radu. "Sve se može podvrći kritici, ali to su zakoni koji treba da obezbede privredni rast i dolazak novih stranih investitora . Mere štednje nisu dovoljne", rekla je Joksimović. One je dodala da Srbiji "svi priznaju" napore u sprovođenju reformi, i da je jedan od dokaza za to aranžman sa MMF-om.Konferenciju Evropska "Unija na prekretnici? Posledice za Srbiju" organizovao je Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju, a učesnici su bili i profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu Žarko Puhovski, profesor političkih nauka u Beogradu Ivo Visković, doktor Andrej Horvat i Mihajlo Crnobrnja, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju.
