BERLIN - Srbija je napravila napredak koji pre par godina mnogi ne bi mogli ni da zamisle - mnoge političke reforme su pokrenute, a premijer Aleksandar Vučić doprinosi regionalnom pomirenju, ocenjuje izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister u autorskom tekstu za "Frakfurter rundšau".
On je istakao da je Srbiji i njenim susedima potrebna evropska perspektiva iako u EU vlada umor od proširenja. Izvestilac EP je u članku za nemački dnevnik podsetio da je premijer Vučić bio na inauguraciji hrvatske predsednice, da je kao prvi srpski premijer posetio Tiranu, kao i da 16 godina posle kraja sukoba premijeri Srbije i Kosova, uz posredovanje šefice evropske diplomatije Federike Mogerini, sede zajedno i pregovaraju o normalizaciji odnosa. "To pre par godina nije bilo ni zamislivo", naglašava Mekalister. Politika proširenja je od koristi, kako EU, tako i susedima, jer pokazuje da pojam Evrope kao "jedinstvenog projekta mira" nisu samo reči prošlosti.
Mekalister podseća da je 1. maja 2004.u članstvo primljeno deset novih članica, a da su tada mnogi strahovali da će to dovesti do ogromnog rasta nezaposlenosti i pada zarada. Tako je jedno istraživanje iz februara 2004. pokazalo da svaki peti Nemac podržava širenje na istok, a da su u međuvremenu mnoge nove članice kao što su Poljska, ili baltičke države dostigle stare članice i imaju čak bolje ekonomske rezultate. Ssirenje na istok, naglašava on, doprinelo je političkoj i ekonomskoj stabilnosti u direktnom susedstvu i nije imalo značajnog uticaja na evropsko i nemačko tržište rada, a ta politika donela je ekonomske koristi Nemačkoj.
Na dalje proširenje, kako je ukazao, kritički gledaju mnogi Evropljani, a taj fenomen se u političkom Briselu naziva "umor od širenja", što je posebno vidljivo kada je reč o proširenju na jugoistok Evrope. Prijem novih članica pre 2019. predsednik Evropske komisije Zzan Klod Junker je s pravom isključio kao mogućnost, konstatovao je Mekalister. Prema njegovim rečima, visoki tempo proširenja bio je potreban, ali i istovremeno je i veliko opterećenje za delotvornost EU, te je zbog ekonomsko i finansijsko-političko zategnute situacije sada prioritet učvršćivanje EU pre daljeg širenja. Ta politika konsolidacije, kako je dodao, nije u suprotnosti sa verodostojnom i iskrenom evropskom perspektivom za zemlje zapadnog Balkana.
Mekalister je upozorio da se ne sme potceniti transformišuća snaga pristupnog procesa i korist za zemlje članice, kao i države susede. Države zapadnog Balkana, koje nisu članice EU, nalaze se u srcu našeg kontinenta, i okružene su članicama Unije, te bi konflikt u tom regionu ne samo unazadio razvoj u samom regionu, već bi bezbednosno-politički ugrozio celu EU, upozorava Mekalister. Da bi se zapadni Balkan stabilizovao Unija bi trebalo da regionu posveti posebnu pažnju. Pristupni proces može poslužiti kao podsticaj za sprovođenje potrebnih političkih i ekonomskih reformi, kao i rešavanje postojećih konflikata. Nemačka kancelarka Angela Merkel, kako ističe Mekalsiter, posebno je svesna značaja zapadnog Balkana.
Mekalister podseća da je ona inicirala održavanje konferencije o zapadnom Balkanu, sastanak od istorijskog znacaja, imajući u vidu bližu prošlost. Mekalister, takođe, poručuje da je za Srbiju i ostale zemlje kandidate jasno da pristup može uslediti tek kada politički i ekonomski preduslovi za člansvo budu svarno u potpunosti ispunjeni. "Put je dug i prepreke visoke. Srbija je od marta 2012. zvanično kandidat. Međutim do danas nije otvoreno nijedno od 35 poglavlja", ukazuje Mekalister. On naglašava da će Beograd morati da napravi veliki napredak posebno u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije, modernizacije administracije i usaglašavanja spoljne politike. "Dalji značajni preduslov za pristupanje EU je normalizacija odnosa sa Kosovom", zaključio je Mekalister.
