Visok nivo ambicije Srbije za pregovore sa EU je dobrodošao. Koliko će trajati proces pristupanja prvenstveno zavisi od sposobnosti vaše zemlje da napravi održiv napredak u reformama koje su zacrtane u agendi EU. Značajni rezultati koje je Beograd ostvario moraju biti priznati. Iskreno se nadam da se u sledećem dijalogu na visokom nivou između Beograda i Prištine u Briselu može doći do dogovora i da će onda prvo pregovaračko poglavlje biti otvoreno do kraja ove godine, kaže na početku razgovora za Kurir Dejvid Mekalister, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.Da li je Tanja Miščević, glavni srpski pregovarač sa EU, realna kada kaže da očekuje da se to desi do oktobra?- Pre svega, želeo bih da pohvalim posvećenost Tanje Miščević, čije autorske tekstove u Kurir magazinu obožavam da čitam, ali i posvećenost njenog tima. U Briselu se visoko ceni ono što oni rade. Poput Tanje Miščević, i ja bih voleo da vidim da se prva poglavlja otvore u najkraćem mogućem roku. Kao izvestilac Evropskog parlamenta, nije na meni da odlučujem o otvaranju poglavlja. Savet jednoglasno odlučuje prema merilima za otvaranje poglavlja na osnovu preporuka Komisije.Na šta Srbija treba posebno da se fokusira, na napredak u kojim oblastima?- Generalno, sva poglavlja su podjednako važna jer Srbija treba da se uskladi s pravnim tekovinama EU u celini. Međutim, vladavina prava je u osnovi „novog pristupa“ Komisije i time se prvo treba pozabaviti. To znači, između ostalog, da poglavlje 23 (pravosuđe i osnovna ljudska prava) i poglavlje 24 (pravda, sloboda i sigurnost) treba da se otvore rano u procesu i zatvore na kraju. Ovo daje maksimalno vremena za razvoj solidnih dostignuća, tako da su reforme nepovratne. Korupcija i organizovani kriminal prepreka su demokratskom, socijalnom i ekonomskom razvoju zemalja zapadnog Balkana. Poglavlje 35 takođe je od posebnog značaja. Pregovarački okvir zahteva normalizaciju odnosa s Kosovom pod poglavljem 35 i to treba da se uradi paralelno s napretkom u pregovorima u celini.
Konkretno, šta znači „normalizacija odnosa s Kosovom“?- U suštini, pregovarački okvir zahteva stalno angažovanje ka vidljivom i održivom poboljšanju odnosa s Kosovom. Ovaj proces trebalo bi postepeno da dovede do sveobuhvatne normalizacije odnosa između Srbije i Kosova, s izgledima da obe zemlje budu u mogućnosti da u potpunosti ostvaruju svoja prava i ispunjavaju svoje obaveze.Premijer Aleksandar Vučić je izjavio da kako postoji zamor od proširenja u pojedinim delovima EU tako postoji i zamor od čekanja u Srbiji. Šta biste poručili građanima Srbije?- Srbija pripada Evropi i vrata Evropske unije su joj otvorena. Evropska unija je osnovana na vrednostima poštovanja ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, jednakosti, vladavine prava i ljudskih prava. Te vrednosti su od suštinskog značaja za društvo. Evropske strukture podržavaju regionalnu politiku mira i stabilnosti. Ljudi u Srbiji takođe bi imali koristi od četiri fundamentalne slobode Evropske unije: slobodno kretanje radnika, robe, kapitala i slobode pružanja usluga. Evropska unija je dokazala da podržava Srbiju. Samo da navedem jedan primer: zastrašujuće poplave u maju 2014. strašno su pogodile ljude i gurnule ekonomiju u recesiju. Evropska unija i njene članice preduzele su hitne i značajne aktivnosti za spasavanje i obnovu i organizovale donatorsku konferenciju ubrzo nakon ove prirodne katastrofe. To je bio znak prijateljstva.Nedavno ste u članku koji ste napisali izjavili da Srbija treba da ima jedinstvenu spoljnu politiku. Šta ste hteli da istaknete tom izjavom?- Poglavlje 31 zahteva usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije. Srbija ima tradicionalno jake ekonomske, socijalne i kulturološke veze s Rusijom, što može odigrati ulogu u odnosima Evropska unija-Rusija. Međutim, žalim što se Srbija nije pridružila, kad se od nje tražilo, restriktivnim merama protiv Rusije, što je ugošćavala s počastima neke osobe koje su potpale pod zabranu izdavanja viza EU i organizovala vojne vežbe s ruskom vojskom. S druge strane, primećujem veoma dobru i konstruktivnu saradnju s NATO i ohrabrujem Srbiju da produbi taj odnos.Kad govorite o Srbiji, veoma često naglašavate važnost regionalne saradnje i dobre susedske odnose. Da li se, po vašen mišljenju, srpska politika prema susedima kreće u dobrom pravcu?- Da. Konstruktivni pristup Vlade u Beogradu da poboljša odnose sa susednim državama je dobrodošao. Zbog uloženog truda imate znatan napredak u regionalnoj saradnji i bližim vezama sa Evropskom unijom. Spisak pozitivnih primera je dugačak. Premijer Aleksandar Vučić prisustvovao je inauguraciji nove hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kirtarović u februaru. Posetio je Tiranu krajem maja, što je bila prva poseta srpskog premijera Albaniji, i išao na ceremoniju komemoracije u Srebrenici 11. jula. Ove aktivnosti srpskog premijera mogu se posmatrati kao istorijske prekretnice.Da li vidite Srbiju kao lidera zapadnog Balkana?- Srbija je najveća zemlja zapadnog Balkana i teži ka Evropskoj uniji. Region može uspeti samo ako Srbija uspe.Premijer Vučić je napadnut tokom obeležavanja 20-godišnjice zločina u Srebrenici. Kako se to uopšte moglo desiti?- Komemoracija u Potočarima trebalo je da bude mesto pomirenja i razmišljanja, a ne mesto za nasilje. Napad na premijera Vučića bio je u suprotnosti sa duhom sećanja na taj dan. Pozdravljam to što je nakon incidenta premijer naglasio da njegova ruka ostaje ispružena bošnjačkom narodu i da će nastaviti sa svojom politikom pomirenja, pozivajući bosanskohercegovačko Predsedništvo u Beograd. Poseta Predsedništva BiH Beogradu je bio uspeh i to je impresivan pokazatelj da su obe zemlje posvećene regionalnoj saradnji i pomirenju.Čiji je neuspeh napad na Vučića u Potočarima? Ko je za to kriv?- Napad na premijera Vučića bio je incident koji snažno osuđujem. Sad je na pravosudnim organima da razjasne činjenice.
Nedavna poseta nemačke kancelarke Angele Merkel pokazala je da je Beograd u boljoj poziciji nego što je bio pre četiri godine. Nešto slično ste i sami izjavili. Koja je razlika između Srbije tada i Srbije sada?- Srbija je sada zemlja kandidat za članstvo u EU, s mogućnošću otvaranja prvih pregovaračkih poglavlja u doglednoj budućnosti. Vaša država je usvojila važne ekonomske reforme i doprinela regionalnoj saradnji i pomirenju na Balkanu. Još mnogo teškog posla treba da se obavi, ali Srbija je na pravom putu.Osim izjava da zapadni Balkan ima perspektivu u EU, šta biste izdvojili kao ključnu poruku ove posete?- Poruka posete Angele Merkel bila je jasna - Srbija može da računa na nemačku podršku na svom putu ka Evropskoj uniji. Nemačka ima obavezu prema Solunskoj deklaraciji iz 2003. godine. Kancelarka Angela Merkel takođe je izričito pohvalila Srbiju zbog ambiciozne agende ekonomskih reformi, čiji je cilj stvaranje privrednog rasta i otvaranje novih radnih mesta.Gde vidite Srbiju za pet godina?- Ako Srbija ostane na putu reformi i istovremeno se fokusira na sprovođenje tih reformi, ova velika zemlja može postati uzor za ceo region.
O premijerskim danimaNA USLUZI GRAĐANIMA SVAKI DANBili ste jedan od najmlađih premijera 2010. godine, kad ste izabrani za premijera nemačke savezne države Donja Saksonija. Koliko vam je bilo dragoceno to iskustvo?- Obavljanje dužnosti premijera Donje Saksonije i služenje njenih osam miliona ljudi bila je velika čast i dragoceno iskustvo, koje mi koristi. Upravljanje državom znači izvršavanje dužnosti svakog dana. Morate da donosite teške odluke i da uvek težite najboljem mogućem rešenju za narod.
O nemačkoj kancelarkiANGELIN SAM DUGOGODIŠNJI PRISTALICANije tajna da imate odličan odnos s kancelarkom Angelom Merkel, koja je lider vaše partije CDU. Mnogi vas vide kao budućeg kancelara. Šta kažete na to?- Angela Merkel je veoma uspešna kancelarka Savezne Republike Nemačke i iskreno se nadam da će biti na vlasti što je duže moguće. Njen sam dugogodišnji pristalica. Kada je reč o vašem pitanju o mojoj budućnosti, osećam se veoma samouvereno u Briselu i Strazburu.
