"U okviru poglavlja 33 stoji da Srbija treba da razradi sistem za dobijanje azila što bi moglo da posluži kao osnova za izbeglice da ostanu ovde dugoročno", rekao je Ditman na konferenciji o izbegličkoj krizi u Evropi, koju je organizovala Fridrih Nojman fondacija.
On je na panelu posvećenom strategijama za borbu sa izbegličkom krizom, istakao da je to višedimenizonalan problem za čije je rešenje ključna saradnja sa zemljama Zapadnog Balkana. Podsetivši da su te zemlje ponudile da prihvate 50.000 izbeglica, Ditman je istakao da je njihova preraspodela važna, ali i da je neophodno da se obezbedi koordinacija među zemljama u regionu.
"Nema izolovanog pristupa tom problemu", rekao je ambasador i pohvalio Srbiju zbog svog odnosa prema izbeglicama. Jelena Grujić Zindović iz Fonda za humanitorno pravo smatra da bi od izbeglica i migranata koje prolaze našom zemljom trebalo uzeti izjave koje bi poslužile kao svedočanstva u eventualnim budućim procesuiranjima ratnih zločina.
"Za vođenje procesa potrebno je da se dokumentuju ratni zločini i registruju ljudi koji bi mogli da svedoče pred sudovima o tome šta se dogodilo", rekla je ona.
Direktor Mikser House-a Ivan Lalić smatra da su građani Srbije pokazali veliku solidarnost i empatiju prema izbeglicama bez obzira na pritisak i pretnje desničara u početku. Lalić je naglasio i da bi EU morala da pronađe neku zajedničku strategiju i uskaldi svoju politiku kako se ne bi dešavalo da neke zemlje, kao što je Mađarska, podižu zidove, a druge ne.
Takođe, kako je rekao, zemlje Zapadnog Balkana, treba da sarađuju sa Nemačkom i Švedskom u borbi sa izbegličkom krizom.
Panelom "Buduće strategijeza izbegličku krizu" završena je konferencija koja je otvorena jutros u Belgrade Art hotelu u Beogradu.
