On je istakao da je poziv za današnji sastanak upućen svim strankama i pokretima kao i sindikatima.
“Ovo je početak moguće saradnje na republičkim i lokalnim izborima”, ističe on i pojašnjava da saradnja može biti i dogovor o nenapadanju, zajedničkom nastupu...
“Od novog DOS nema ništa, ovo je nešto drugo”, naglašava Šutanovac.
Prema njegovim rečima, Demokratska stranka je građanima ponudila jasan plan i njima centar okupljanja neće biti lideri, pojedinci već taj program. “Srbiju ne može jedan čovek da izvuče iz problema, bez obzira koliku harizmu ima”.
Komentarišući moguću saradnju sa Borisom Tadićem, Nenadom Čankom i Čedomirom Jovanovićem, on je rekao da sama činjenica da su pozvani na razgovor znači da DS nema predrasude ali da svakako imaju gorka iskustava iz prošlosti.
“Tadić je izbacio Jovanovića iz DS, ali su oni juče potpisali koalicioni sporazum. Važno je da se uđe bez predrasuda, sa 'belim papirom' i da vidimo ko šta nudi i kakve ideje nude”.
Na današnjem sastanku neće biti tema ni ko je lider ni će biti kandidat za premijera.
“Preduslov svih preduslova je da se ne ide sa SNS”, kaže Šutanovac.
Dodaje da se neće sarađivati sa strankama desne orijentacije, strankama koje su antievropske i nisu za evrointegracije, kao ni sa strankama koje su na vlasti sada.
Funkcioner DS navodi i da ta stranka jedva čeka da ide na izbore. Komentarišući rejtinge stranaka on je odgovorio da su ankete i 2012. godine pokazivale da Tadić dobija izbore pa da se to nije dogodilo.
“Ja u istraživanja verujem u trendovima. Trend je da SNS pada, a DS raste. Verujem da je kapacitet DS veći nego što se prognozira”.
Šutanovac je naglasio i da će se zalagati za fer kampanju, bez batinaša koji šetaju po Srbiju u džipovima.
Građani treba da sednu i pogledaju šta su imali 2012. a šta imaju 2016. godine: kakve sz plate, porezi, akcize na struju.. šta imaju u frižideru a šta u zamrzivaču”.
Kako je istakao za N1, program koji DS nudi predviđa da mora da se uradi ozbiljna poreska reforma, predviđa veću i ozbiljniju pomoć poljoprivredi, pomoć građevinskoj industriji koja je u kolapsu.
“To može da se uradi sa kapacitetima koji postoje, bez pomoći iz inostranstva”, završava on.
(N1)
