Migrantima ne dozvoliti ni da dođu do granice Austrije i Nemačke, zadržati ih što dalje na jugu, po mogućnosti u Grčkoj, za što će ta država biti obilno novčano nagrađena, a moguće je i da joj se otpiše deo duga.
Ne uspe li plan o pretvaranju Grčke u veliki logor, svim državama na balkanskoj ruti treba ponuditi finansijsku inekciju kako bi iz mase imigranata koji tim putem dolaze do Austrije i Nemačke izdvojile one koji imaju pravo na azil- prave izbeglice koje beže od rata - a sve ostale vratile nazad u države iz kojih su došli.
To su detalji “tajnog plana za Balkan” koji su ovih dana usuglasile Nemačka i Austrija, govori nemački novinar Peter Tide. Ogroman pritisak javnosti, kome je pridodan i nikad veći politički pritisak, naterao je na akciju austrijskog kancelara Vernera Fejmana i nemačku kancelarku Angelu Merkel, kojoj je juče stigla kritika i iz svoje vlade kad je ministar saobraćaja Aleksander Dobrint, poručio da je zatvaranje granica neizbežno. Nemačko-austrijski plan sastoji se od dve tačke, a prva i najvažnija je: svim silama štititi granicu Grčke i Makedonije.
Otpis duga Grčkoj
Austrija i Nemačka moraju zaustaviti reke migranata pred granicama. Plan je zadržati migrante što dalje, odnosno zadržati ih u prvoj državi u kojoj stupe na evropsko tlo, kako kažu i evropski zakoni. Neodrživo ih je sve propuštati dalje, i one koji imaju i one koji nemaju pravo na azil. Merkel i Fejman su se složili da je prioritet dobro osigurati i čuvati granice Grčke i Makedonije kako bi sprečili nastavak puta. Kao pomoć, uputile bi se dodatne snage Fronteksa, ali i policijske snage drugih država, poput Nemačke i Austrije – objašnjava Tide, urednik u Bildu.
Posledica toga, računa se, bilo bi pretvaranje Grčke u veliki sabirni centar, hot-spot. Tamo bi se razvrstavali migranti te podnosili i obrađivali zahtjevi za azilom. Azil bi se, kako govore zakoni, odobravao samo onima koji mogu dokazati da im je život u domovini ugrožen.
Svi ostali, a reč je o ekonomskim migrantima, ne bi smeli dalje, već bi bili vraćeni u države iz kojih dolaze. No pretvaranje države u sabirni cenar opcija je koju su do sad, redom, odbile sve države tzv. balkanske rute. Zašto bi onda Grčka pristala?
– Novac. Priprema se obilna novčana pomoć i iz ove dve države, Astrije i Nemačke, ali i iz Brisela. Siguran sam da će Grčka takvu ponudu prihvatiti. Već se govori da, zauzvrat, Grčka želi i otpis dela duga – kaže Tide. Krajnji rok za uspostavu ovog režima je sredina marta. Ako do tada plan ne profunkcioniše, Nemačka i Austrija prelaze na drugu tačku plana - pritisak na države duž balkanske rute.
– Sve bi države morale razdvajati izbeglice od ekonomskih migranata, od Makedonije, Srbije, Hrvatske i Slovenije. Naravno, što južnije, to bolje. Ekonomske migrante bi odmah morali vratiti u države iz kojih su došli. Računa se da su zakoni u tim državama omogućavaju lakšu i diskretniju deportaciju – kaže te dodaje da bi se i tim državama financijski obilno pomoglo.
Iz Austrije stižu vesti da se profil migranata promenio: još početkom jeseni, prevladavale su izbeglice, a sada većinu čine ekonomski migranti. Ta je država 2015. primila 90.000 azilanata, što je tri puta više nego 2014. pa je ministar spoljnih poslova Sebastian Kurz govori da se tako nešto ove godine ne sme ponoviti.
Pomoć Makedoniji
Najave o strožoj kontroli ulazaka, na primjer nova regulacija koja bi se danas trebala doneti u Beču, te odlučni signali iz Berlina i Beča da je dosta, trebali bi naterati sve države s balkanske rute da se “uozbilje” i da, ili zatvore granice, ili ozbiljno pristupe prihvatu i obradi zahteva za azil i odmah deportuju one koji ne ispunjavaju uslove ili one koji ne žele podneti zahtev u toj državi, već, recimo u Nemačkoj. Cilj je da se prestanu samo propuštati kolone ljudi prema Austriji i Nemačkoj.
U tom smeru ide i pismo koje je slovenski premijer Miro Cerar poslao svojim kolegama s tzv. balkanske rute i glavnim protagonistima u Briselu. Sve država na balkanskoj ruti nose izvestan teret, kaže u pismu. Grčka je jedna od ključnih igrača, ali već dobija pomoć i kroz Fronteks, kroz “znatna sredstva” te kroz suspenziju povrata migranata.
Slovenački premijer zato poziva da sve EU države pruže pomoć - u opremi ili ljudstvu - makedonskoj Vladi kako bi bolje štitila granicu i sprečavala ilegalne prelaze. Fokus na Makedoniju ima još jednu svrhu, upozorava Cerar: Delovanjem na jugu, spriječili bi se mogući konflikti i tenzije između zemalja Zapadnog Balkana i Srednje Evrope.
