BON - Evropska komisija (EK) mogla bi da "blago modifikuje" svoje zahteve prema Srbiji zbog hrvatske blokade, saznaje "Dojče vele" i dodaje da još postoji nada da bi do kraja juna, do kada traje holandsko predsedavanje EU, mogla da budu otvorena poglavlja 23. i 24.
Deluje, međutim, verovatnije da će otvaranje prvih poglavlja sačekati slovačko predsedavanje u drugoj polovini ove godine, poručuje nemački radio. Diplomatski izvori kažu da je najveći problem u Zagrebu i da se samo čeka na zeleno svetlo odatle. Kako ističe radio, pozivajući se na više diplomatskih izvora, uprkos diplomatskoj aktivnosti po pitanju hrvatske blokade srpskih pregovora sa Evropskom unijom, na tom polju i dalje vlada "status kvo".
"Dojče vele" ističe da se u jednom internom papiru Ministarstva spoljnih poslova Nemačke navodi da Holandija želi da otvori pregovaracka poglavlja 23. i 24. do kraja juna i da taj stav jasno podržava Nemacka. Uslovi za otvaranje poglavlja 23. su, prema našem viđenju, ispunjeni odgovarajućim akcionim planom. Stoga se zalažemo za podršku odgovarajućem izveštaju EK", stoji u dokumentu u koji "Dojče vele" ima uvid.
Podseća se na tri hrvatska zahteva, odnosno da Srbija ogranici nadležnost za ratne zločine na svoju teritoriju i državljane, da ispuni sve zahteve Haškog tribunala, i da utvrdi mehanizam prema kojem bi predstavnicima hrvatskih manjina bilo zagarantovano mesto u skupštini. Od ta tri zahteva, Nemačka ima jedino razumevanja za uslov saradnje sa Tribunalom, ističe "Dojče vele". 
U dokumentu se navodi da ostali hrvatski zahtevi prevazilaze nadležnosti Komisije i nisu pokriveni evropskim pravom, a izvori nemačkog radija ocenjuju da to znači da su druga dva zahteva političke, a ne pravne prirode. Mislimo da je lopta u hrvatskom dvorištu. Kao predsedavajući se nadamo da će Hrvatska signalizirati da je spremna da promeni stav", rekao portparol holandskog predstavništva u Briselu Dirk-Jan Vermeij.
On je istakao da su holandski predsedavajući u kontaktu sa Zagrebom, ali da odatle još nema signala da bi pozicija mogla da se promeni. Iako se hrvatske primedbe odnose na poglavlje 23. zbog njega je, podseća radio, zakočeno i poglavlje 24. jer je namera Brisela da u paketu otvori ta dva poglavlja koja se tiču vladavine prava, ljudskih prava, slobode i bezbednosti. Vermeij tvrdi da su svi radni i pripremni sastanci obavljeni i da se čeka jedino zeleno svetlo Zagreba. O tri hrvatska zahteva se već, kako je rekao, "intenzivno debatovalo", te na ambasadorskom nivou "više nema potrebe za novim sastancima, samo bi trebalo da znamo da li možemo da krenemo dalje ili ne". Do kraja predsedavanja imamo samo šest nedelja, pa se nadamo da će nam Hrvati uskoro saopštiti da su spremni - ali to je do njih", poručio je Vemerij.
U dokumentu stoji da ni sastanci hrvatskog šefa diplomatije sa holandskim odnosno nemačkim kolegom u drugoj polovini aprila nisu promenili stav Zagreba. Dodaje se da je Komisija pristala da izađe u susret opravdanim hrvatskim zahtevima, ali sagovornici nemačkog lista veruju da se radi o "simboličkoj promeni stava". Ostaje otvoreno kako će i čime Hrvatska na kraju biti ubeđena da popusti svoju blokadu, rekao je jedan od izvora "Dojče velea" u Berlinu.
Kada stavovi u Briselu budu modifikovani, tražiće se da se Srbija izjasni o njima, dodaje radio. Drugi izvor u Komisiji kaže da od Srbije nije zatražena promena pozicije jer pre toga svih 28 članica i sama Komisija moraju da formulišu zajednicki stav. Mi jednostavno tražimo rešenje. Moramo nekako da razrešimo situaciju, rekao je neimenovani izbor koji se, navodi radio, nije izjašnjavao o tome u kojoj meri bi eventualno od Beograda mogli da se traže ustupci o hrvatskim zahtevima.
U Nemačkoj postoji veliko nezadovoljstvo što Hrvatska koči srpske pregovore sa EU, te je hrvatski šef diplomatije Miro Kovač pozvan da Odboru nemačkog Bundestaga objasni takav stav. Uticajni demohrišćanski poslanik Gunter Krihbaum, koji vodi taj odbor, rekao je tada za "Dojče vele" da Zagreb zloupotrebljava EU za sprovođenje bilateralnih zahteva. Nakon toga su se u medijima pojavile špekulacije o tome kako bi i Rumunija i Bugarska mogle da se pridruže hrvatskoj blokadi tražeći veća prava za svoje manjine u Srbiji. U kancelariji nemačkog ambasadora pri EU demantuju da su druge zemlje podržale hrvatski stav. Radi se iskljucivo o Hrvatskoj, istakli su tamo za "Dojče vele". 
Uprkos tome što očigledno u pozadini postoji živa diplomatska aktivnost i što EK radi na nekakvom kompromisu, u Zagrebu i Beogradu su zvanicno "ušančeni na svojim pozicijama i ponavljaju da je lopta u dvorištu onih drugih", dodaje nemački radio. Tako je ambasador Hrvatske pri EU Mato Škrabalo prošle nedelje na sastanku rekao da nema zelenog svetla, dok je Kovač nakon toga istakao da je Hrvatska podržala otvaranje pregovora sa Srbijom, ali ići dalje u pregovorima znači ispuniti kriterijume. Sa druge strane, srpska ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je da se "vrtimo u krug" i da se Srbija sve vreme ponaša konstruktivno. "Stvar je dogovora i nalaženja rešenja između država-članica i EK, dodala je ona.Slovački šef diplomatije Miroslav Lajcak u više navrata je rekao da će proširenje EU biti jedan od prioriteta predsedavanja njegove zemlje Uniji, te da se nada da će u tih šest meseci u pregovorima sa Srbijom biti otvoreno više poglavlja.
