Gruzija ima veliki problem sa organizovanim kriminalom, kaže se u berlinskim vladajućim krugovima, a uvođenje vizne liberalizacije za zemlje Zapadnog Balkana prošle godine znatno je povećalo broj neosnovanih zahteva za azil u Nemačkoj.
Berlin, kako navodi "Velt", strahuje od novih masovnih zloupotreba zahteva za azil u okviru vizne liberalizacije.Zabrinutost je, tim povodom, izrazio i ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer, piše list.
Zbog toga se Nemačka i Francuska zalažu za uvođenje specijalne klauzule koja predviđa da pojedine članice EU mogu da suspeduju viznu liberalizaciju.
Ministri pravde i unutrašnjih poslova EU neće, kako je bilo planirano, sledeće nedelje dati zeleno svetlo za tu viznu liberalizaciju, piše nemački list i dodaje da se tim povodom može očekivati nezadovoljstvo Brisela i članica EU iz Istočne Evrope.
I dok bi Evropska komisija najrađe istovremeno brzo dala zeleno svetlo za ukidanje viza Gruziji, Ukrajini, Kosovu i Turskoj, nemačka vlada zalaže se za postepeni postupak.
Pre uvođenja novih slučajeva vizne liberalizacije, mora da se učvrsti klauzula o suspeniziji, smatra Berlin.Vizna liberalizacija, kako se navodi, ne treba da se odobri odjednom, već treba da je dobije jedna po jedna država.Osim De Mezijera, novoj viznoj liberalizaciji se protive i drugi nemački političari.
Bavarski ministar unutrašnjih poslova Joahim Herman (CSU) upozorava na rizike od vizne liberalizacije i podseća da je ranije ukidanje viza za balkanske zemlje povećalo broj zahteva za azil."Moraju se najpre stvoriti mehanizmi koji sprečavaju zloupotrebe naših propisa o dobijanju azila", rekao je on za "Velt am zontag".
