On je u emisiji "Pravi ugao" RTV-a rekao da je na sendici koja je zbog tog prekida trajala dva dana bio izložen ogromnim pritisciam i uvredama predstavnika vladajuće Srpske napredne stranke, dok je za šefa poslaničke grupe te stranke Aleksandra Martinovića rekao da je na prvoj sednici napadima na opoziciju objavio rat u parlamentu.
"Poslovnik Skupštine nisam prekršio, to mogu da provere svi. O prekidu rada posle radnog vremena odlučuje predsedavajući. A zbog toga što je kandidatkinji za predsednicu Maji Gojković bilo stalo da po svaku cenu bude izabrana te noći, usledio je ogroman pritisak kojem sam odoleo i učini ono što je bilo najbolje. Zasedanje do ponoći i posle ponoći ne treba da se radi ni u ratnom stanju", rekao je Mićunović.
Na primedbu da noćna zasedanja nisu bila retkost ni u svim dosadašnjim sazivima, on je kazao da je noćno zasedanje svaki put bilo uvreda dostojanstva Skupštine, odnosno "glumljenje neke vrednoće koje šteti".
"Ko je, uostalom zainteresovan da u dva po ponoći gleda sednicu Skupštine. I zašto?", zapitao je. On je kazao da je impresioniram izjavama onih koji tvrde da se nikad nisu dešavali takvi prekidi zasedanja, "iako znaju da ih je bilo", a posebno opaskom lidera SPS-a Ivice Dačića, zbog čega, kako je dodao, "toplo preporučuje Vučiću da ga primi u vladu jer je postao preterano nervozan".
Upitan zbog čega nije čestitao Maji Gojković reizbor na čelu parlamenta, Mićunović je rekao da je to učinio u ime Skupštine i da je to zabeleženo i u stenogramu, ali da joj nije lično čestitao jer mu je prethodno uputila niz uvreda, zbog čega je i dao izjavu kako je dva dana čekao da ga uhapse zbog tvrdnji koje su iznete da je izvršio državni udar.
"Bilo je tu i još ružnijih izjava, a što je za mene značilo prekid jednog civilizacijskog odnosa. I zato joj nisam lično čestitao", naveo je on.
Komentarišući to što je u tom parlamentarnom sukobu dobio podršku lidera SRS Vojislava Šešelja i poslanika DSS-a , Mićunović je ocenio da je Šešelj hteo da iznese svoj stav o parlamentu i nije hteo govori o Maji Gojković, te da se ponašao "vrlo korektno".
A kad je reč o DSS-u, smatra da se "tu ne radi o zauzimanju nečije strane, već je agresivnost bila toliko velika od vladajuće stranke da su ljudi bili šokirani".
"Aleksandar Martinović je rekao nekoliko rečenica o Maji Gojković kao kandidatkinji za predsednicu parlamenta, a zatim je odmah krenuo na šefove opozicionih poslaničkih grupa. To je bila objava rata unutar parlamenta, zbog čega se onemogućava normalan rad Skupštine u trenutku kad nas očekuje veliki posao, otvaranje poglavlja, usvajanje novih zakona... A sve to zahteva normalne odnose", istakao je.
Odbacio je primedbe da je u vođenju konstitutivne sednice bio naklonjen opoziciji, a posebno DS-u, navodeći da lidera DS Bojana Pajtića nije opomenuo zbog psovke pošto je nije čuo, što bi, kako je rekao, "sigurno učinio kao i za bilo koga drugog".
Nije se, kaže, pokajao zbog toga što je prihvatio da se nađe na republičkoj listi i vodi prvu sednicu, jer je to učinio "u uverenju da će se i vladajuća većina realistički ponašati, a ne tako bahato i nasilno da sprovodi sve što hoće".
"Ovo iskustvo mi je ipak dragoceno jer sam dobio veliku podršku javnosti pošto sam se odupro pritiscima i brutalnim napadima", istakao je. Posebno mu je drago, dodao je, što se to dogodilo tačno 48 godina nakon nastupa koji je imao u dvorištu Rektorata na studentskom protestu 1968. godine, jer ga je to učinilo još odlučnijim.
Upitan postoje li pritisci i u DS na njega da se povuče iz politike i parlamenta i mandat ustupi nekom drugom, on je kazao da takve priče plasiraju tabloidi po narudžbini, te da u stranci nije nikad imao takvu vrstu pritiska. Naveo je i da će sam odlučiti kad će se povući.
"Ja sam i prilikom kandidovanja rekao da na to pristajem ali da to ograničavam na nekoliko meseci, ali o tome ću ja odlučiti", rekao je on.
Govoreći o razlikama u parlamentarnom životu danas kad je Srbija kandidat za EU u odnosu na parlament iz 90-ih godina, Mićunović je ocenio da su devedesetih u parlament mnogi ulazili sa željom da nešto promene i od autoritarnog sistema stvore uslove za demokratiju i slobodu.
"Bilo je više takvih nego danas. Vremenom se to istrošilo, neki su se umorili, neki su otišli. Tad omladina nije želela da ide u rat, imala je neke vrednosti kojih se pridržavala. Danas su mladi ljudi izgubili osećanje svetle budućnosti, pa neki odlaze u inostranstvo, neki idu na laku zaradu, dok je najveći deo siromašan i nezaposlen i živi od pomoći roditelja", kazao je on.
A povodom stalnog insistiranja i u DS-u na novim idejama, poručio je da je za njega važno da se ozbiljnije shvate i stare ideje kao što su slobodna javnost, ravnopravnost građana, socijalna pravda...
"Te ideje su gurnute u stranu u ime navodnog prosperiteta na ekonomskom planu. A to je zabluda. Nije samo ekonomska dimenzija uslov napretka jednog društva, postoje socijalni i ekološki i drugi problemi", ukazao je.
Mićunović nije želeo da se izjašnjava o tome kojeg će kandidata podržati u predstojećoj trci za lidera DS-a,navodeći da to ne bi bilo fer sa njegove strane, te ocenio da je vrlina DS-a što ima više kandidata i što se menjaju predsednici stranke.
"I verujem da DS može samo jačati jer je opstala pod užasnim napadima kojima je izložena. DS je jedini demokratski brend koji je prepoznatljiv. Moja ideja je i da se stvori klub prijatelja demokratije, koji bi trebalo da reaguje na sve ono što ugrožava demokratiju, a društvo mora da se organizuje u odbrani demokratije", rekao je Mićunović.
Komentarišući najave iz SNS-a o podizanju spomenika Zoranu Đinđiću, on je ocenio da naprednjaci moraju da se opredele: "Jer kako mogu da dižu spomenik ako je sve tako kao što govore o Đinđiću i DS-u koje su optužili za svo zlo ovog sveta. Ili da kažu da su sve što su pričali bile laži i klevete."
