To su bitne poruke u raspravi poslanika Spoljnopolitičkog odbora EP o Predlogu rezolucije o Srbiji, u kojoj se ističe i da je "Srbija preduzela važne korake za normalizaciju odnosa s Kosovom", da napreduje u stvaranju delotvorne tržišne privrede i da je u zemlji "poboljšana ukupna ekonomska situacija".
U nekima od 325 amandmana na taj Predlog rezolucije, traži se da vlasti u Prištini hitno prihvate izradu statuta i formiranje Zajednice srpskih opština.
Predlog rezolucije je izrađen na temelju izveštaja koji je pripremio izveštač Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister i u njemu se podvlači da pomak Srbije ka članstvu u EU neposredno zavisi od sprovođenja reformi, i to posebno onih vezanih za nezavisnost pravosuđa, suzbijanje korupcije i normalizaciju odnosa s Prištinom.
U raspravi je rečeno i da EU u dijalogu Beograd-Priština ne sme stajati na bilo čiju stranu, jer je situacija i dalje "zapaljiva", a tako je ocenjeno i stanje u drugim delovima regiona.
Mekalister je u uvodnom izlaganju naveo da je u 325 amandmana, koji su pretočeni u 18 kompromisnih dopuna za rezoluciju, najviše insistirano na vladavini zakona, poštovanju prava manjina i "ranjivih grupa, slobodi medija".On je predočio i da je zato presudno da Srbija uspešno okonča poglavlja 23. 24. koja se tiču vladavine zakona, nezavisnosti pravosuđa i temeljnih sloboda, kao i 35. koje obuhvata sređivanje odnosa s Prištinom, jer bez toga ne mogu biti okončani pregovori.
U dokumentu, o kojem će sutra glasati SPO EP, se izražava "zabrinutost zbog pomanjkanja napretka u borbi protiv korupcije", odaje se priznanje vlastima Srbije za suzbijanje organizovanog kriminala i traži da se "za sporne događaje u (beogradskoj) četvrti Savamala brzo nađe rešenje".U nekoliko amandmana se "izražava zabrinutost zbog toga što vlasti nisu privele pravdi organizatore nezakonitog rušenja imovine" u Savamali.
Evropski parlament "poziva Srbiju da usaglasi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku s politikom Evropske unije, uključujući politiku prema Rusiji", na to su ukazali i poslanici u raspravi, mada se čulo i mišljenje da se tu mora ići obazrivo i uvažiti "odnosi prijateljstva s Rusijom stari stotinama godina".
Najveći broj amandmana su podneli poslanici iz Hrvatske koji ponovo traže da Srbija reši otvorene probleme sa susedima, kao što su utvrđivanje granica, sukcesija SFRJ, vraćanje kulturnih dobara, otvaranje jugoslovenskih arhiva, ukidanje ovlašćenja srpskog zakona o ratnim zločinima i za pokretanje istraga na području bivše Jugoslavije.I u amandmanima i u raspravi je ipak navedeno da bilateralna pitanja moraju biti rešena, ali ne na štetu pregovora Srbije o članstvu s EU.
Evroposlanici "ponovo izražavaju zabrinutost zbog izostanka napretka u poboljšanju stanja slobode izražavanja i slobode medija, i snažno predočavaju činjanicu da pretnje, nasilje i zastrašivanje novinara i dalje izazivaju zabrinutost".Oni pozivaju vlasti Srbije da istraže svaki napad na novinare ili medije, da potpuno sprovedu zakone o medijima, i da obezbede uvid u vlasništvo i finansiranje medija.U Predlogu rezolucije se "primećuje da nezavisnost pravosuđa nije zajamčena u praksi, iako je došlo do izvesnih pomaka u pravosuđu, posebno u usaglašavanju sudske nadležnost i podsticanju dolaska na položaje na temelju zasluga".
Evropski parlament, navodi se u tekstu, "zabrinut je zbog pomanjkanja napretka u borbi protiv korupcije" i traži da vlasti Srbije "podnesu prvi bilans istraga, sudjenja i presuda za afere krupne korupcije" i da "neodložno izmene i stave na snagu odeljak krivičnog zakonika za ekonomske prestupe i korupciju, kako bi se došlo do ubedljivog i predvidivog kaznenog okvira".
Oni "pozdravljaju napredak u borbi protiv organizovanog kriminala… i traže od Srbije da udvostruči napore u istrazi šire rasprostranjenih kriminalnih mreža, da pospeši finansijsku istragu, da utvrdi politiku utemeljenu na obaveštajnom delovanju", uz dokaze o konačnim presudama.
U dokumentu se odaje priznanje vlastima Srbije za konstruktivno rešavanje migrantske krize i od Evropske komisije traže da i dalje pruža pomoć Srbiji u rešavanju problema imigracije.Posebno se navodi da je Srbija ostvarila bitan napredak u otklanjanju budžetskog deficita, uz bolje izglede za privredni rast, da su smanjeni unutrašnji i spoljnotrgovinski manjkovi i dugovi."Evropski parlament podvlači da je došlo do pomaka u preustrojstvu državnih preduzeća i ukazuje na to da su mala i srednja preduzeća od ključne važnosti za srpsku privredu", piše u nacrtu.
