Priča o razdvajanju lidera SPS je probni balon koji će izazvati negodovanje međunarodne zajednice i mobilisati nacionaliste na obe strane, kaže Janjić
Plan podele Kosova ponovo je oživeo i biće tema koju će vladajuća koalicija staviti na sto kad počne unutrašnji dijalog o rešavanju kosovskog pitanja.
Za predlagača ideje javio se potpredsednik Vlade i šef diplomatije Ivica Dačić, koji je u autorskom tekstu objavljenom u Blicu rekao da je razgraničenje na ono što je srpsko i što je albansko „jedno moguće trajno kompromisno rešenje“ u predstojećem dijalogu o Kosovu, uz poseban status za srpske crkve i manastire „i uz zajednicu srpskih opština na jugu Kosova“.
Podgreva priču
Predsednik Foruma za etničke odnose Dušan Janjić smatra da je Dačić podgrevanjem ove ideje povukao đavola za rep i da tek treba očekivati burne reakcije Vašingtona, Brisela i drugih međunarodnih faktora.
- Dačić je izgovorio nešto o čemu mnogi u vladajućoj koaliciji sanjaju i u šta i te kako veruju. A oni žele da skinu kosovski problem s vrata i da ne budu odgovorni. Njegova priča o podeli je probni balon koji će izazvati negodovanje međunarodne zajednice, unutrašnju mobilizaciju etnonacionalizma na obe strane, nebezbednost, obnovu parastruktura i rubne konflikte, a možda i šansu za islamski terorizam. Ako premijerka i predsednik imaju snage da se nose s đavolom koga je izazvao Dačić, onda ode sve dođavola - upozorava Janjić za Kurir.
Dačićev predlog o razgraničenju već se u stranoj štampi tumači kao probni balon Beograda. Švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung piše o ovoj ideji kao „kotroverznoj“ i sugeriše da je teško zamisliti da ona nije dogovorena sa predsednikom Vučićem.
- Pitanje pomeranja granica na zapadnom Balkanu je istorijski krajnje eksplozivno, i to ne samo na Kosovu, čije granice Srbija do danas nije priznala, baš kao ni samu državu - piše list i zaključuje da Priština neće pristati na korigovanje granica ili razmenu teritorija po sistemu: sever Kosova naseljen Srbima za jug Srbije u kojem živi mnogo Albanaca.
Teritorijalna autonomija
Generalni sekretar MSP Veljko Odalović podržava dijalog, ali i napominje da bi Beograd mogao da izađe sa predlogom i prema Prištini, koju mora doživeti kao partnera u tom dijalogu, ali i prema međunarodnoj zajednici.
Predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht smatra da je nemoguće doći do održivog i odgovornog rešenja bez ozbiljnog i teškog dijaloga. Govoreći o crvenim linijama koje Beograd ne bi smeo da pređe, Lihtova kaže da su one „s vremena na vreme mnogo fleksibilnije nego što to vidimo i nego što se pokazalo“.
Za nju je značajna izjava profesora Tibora Varadija da su granice crvenih linija - teritorijalna i personalna autonomija za Srbe na KiM i zaštita kulturnih spomenika. Lihtova bi, kako je objasnila, išla i korak dalje i predložila eksteritorijalnost najznačajnijih kulturnih i istorijskih spomenika, koji su pre svega verske prirode.
- To su objekti koji su ne samo tekovina srpske istorije i kulture nego su civilizacijski spomenici i kao takvi moraju biti zaštićeni - ocenjuje Liht.
Bekim Čolaku
ZA PRIŠTINU OPASNE PRIČE O PODELI
Bekim Čolaku, šef kabineta kosovskog predsednika Hašima Tačija, poručio je da zvaničnici u Srbiji treba da se uzdrže od opasnih političkih izjava o podeli Kosova. On je za radio Slobodna Evropa rekao da Priština podržava svaki interni dijalog sa Beogradom koji bi se kretao u smeru prihvatanja realnosti na Kosovu. Kako naglašava Čolaku, ideje poput one o podeli Kosova su zasterele i ne doprinose stabilnosti u regionu.
Boris Tadić
DA SPASEMO ŠTO SE SPASTI MOŽE
Lider SDS Boris Tadić negira da se zalaže za to da Kosovo dobije stolicu u UN, kako je to, kako kaže, pogrešno protumačio Vučić. Tadić kaže da je njegova izjava precizno glasila da mu se čini da bi „u okolnostima kada Kosovo klizi prema nezavisnosti, nakon potpisanog Briselskog sporazuma, da sam na Vučićevom mestu razmislio čak i o tome, kao i o nekim drugim međurešenjima, u svrhu izbegavanja čina formalnog priznanja“. Za Tadića je taj čin, kako kaže, nažalost sve izvesniji jer nakon kosovske politike ove vlasti nam ostaje samo da spasavamo ono što se još spasti može.
Kurir / I. KLJAJIĆ
Foto: Arhiva
