Ako ne znaš kako da uveseliš važnog gosta iz inostranstva, tu je ON.
Priča se da već godinama u gepeku službenog automobila sa sobom nosi mikrofon. Svoj. Jer, nikad se ne zna kad će zatrebati njegovo "pevačko" umeće.
Ivicu Dačića proslavila je "Miljacka", koju je pevao toliko puta i onolikim ljudima da je pravo pitanje kako mu se nije zgadila. Jer nama jeste.
Ovog puta, mala promena repertoara, mada je i "Miljacka" bila otpevana, a Dačić je čak dobio i bakšiš za to.
Specijalan gost iz Turske, najmoćniji čovek jedne od najvećih i najkontroverznijih zemalja u ovom delu sveta, Redžep Tajip Erdogan, dobio je tu čast da mu Dačić otpeva "Osman agu":
Već ste mogli da pročitate kako je bilo.
Nama je u ovom trenutku zanimljivije ko je sve proslavio ovu pesmu pre Dačića.
Za početak, srpsko govorno područje. Na istu ili makar vrlo sličnu melodiju postoje dva teksta. Prvu, poznatiju verziju, proslavili su Muharem Serbezovski daleke 1973. godine...
... odnosno Usnija Redžepova, pet godina kasnije:
Međutum, postoji još jedna verzija ove pesme s drugačijim stihovima, koje je napisao Nenad Jovanović:
U prvoj verziji pesme, Osman aga noćima lumpuje, za rakiju to se zna voli zadnju paru da da. Ima i lepu ćerku za koju mu nude bure rakije, jer on je meraklija i sevdalija, pa će kao takav shvatiti (valjda) da je bure radže dobra cena za ćerinu ruku.
Druga verzija je pak malo složenija, a tematika ljubavna. Tu je Osman aga sedeo nekad u krčmi s njom (njim?), a sad je to mesto prazno. Njihovu pesmu pevaju, a njega, avaj nema. Dalje se lamentira kako se živi od sećanja, priziva se aga, a onda i ona da zaigra i zapeva i srce razigra, jer šta su noći bez pusta meraka.
Koju je od ove dve verzije Dačić otpevao na uvce Erdoganu, nije poznato, jer se pojac opredelio za verziju na turskom, koga, na žalost, baš niko ne govori u redakciji Espresa.
Osman aga ima i brojne turske verzije, evo nekih:
A tu je i albanska verzija:
(Kurir.rs/ Espreso.co.rs)
