Najnovije vesti

ISPOVEST MIROSLAVA MIŠKOVIĆA: Zemunci me tukli puškom u glavu! Šiptar mi je pružio ruku kada smo se dogovorili o ceni otkupa!
Foto: Zorana Jevtić

Biznismen otvorio dušu o otmici, hapšenju i vezama u politici

ISPOVEST MIROSLAVA MIŠKOVIĆA: Zemunci me tukli puškom u glavu! Šiptar mi je pružio ruku kada smo se dogovorili o ceni otkupa!

Politika

Vlasnik „Delta holdinga“ posle 17 godina ćutanja u knjizi „Ja, tajkun“, priča o svom dramatičnom iskustvu kada su ga oteli pripadnici ozloglašenog „zemunskog klana“. Od Novakovića sam saznao, da sam se rukovao sa šefom klana, znalo se da ima jako malu šaku

Miroslav Mišković, vlasnik „Delte“, posle 17 godina ćutanja, otkrio je detalje otmice i kobnih 18 sati, koliko su ga pripadnici „zemunskog klana“ držali u zatočeništvu u šahtu unutar jedne garaže u Zemunu.

 

foto: Privatna Arhiva


U autobiografiji „Ja, tajkun“, čije delove je preneo „Nedeljnik“, Mišković je naveo da su ga „zemunci“ prilikom otmice udarali, da je imao paničan strah da policija ne ubije kidnapere, a on ostane u tom memljivom šahtu, bez nade da će ga iko izbaviti, a da je sa „šefom“ otmičara pregovarao o otkupu.

 

foto: Printscreen


Fantomke i „audi“


Dolazio sam na posao i otprilike na dvesta metara od garaže jedan tamnoplavi „audi“ preprečio je put „alfa romeu“ u kom smo bili vozač Krle i ja. Iz „audija“ su izašla trojica muškaraca s fantomkama, naoružani automatskim puškama. Četvrti otmičar ostao je u „audiju“, za volanom. Jedan je otvorio vrata mog vozača, drugi moja. Počeli su da nas izvlače iz kola. Pokušao sam da se odbranim, ali dobio sam najpre nekoliko udaraca u grudi, a onda i jedan u potiljak. Taj udarac u potiljak bio je vrlo jak, po svoj prilici je izveden kundakom puške. Krleta, inače vrlo krupnog čoveka, ubacili su u gepek našeg automobila, a mene su ugurali u njihov auto i stavili mi lepljivu traku preko očiju i usta - piše u knjizi, a onda se nastavlja:

- Kratko su me vozili tim automobilom, prebacili u drugi i odvezli na nepoznatu lokaciju. Kada je sve prošlo, general Mile Novaković mi je predložio da tačno vidim gde sam bio, ali nisam hteo da idem. Bila je to neka garaža s kanalom na sredini. Dok smo joj prilazili, osećao sam da mi se blato lepi za cipele. Kada smo ušli, rekli su mi da idem uza zid. Onda sam čuo kako otvaraju neki gvozdeni poklopac. Ispostavilo se da je to bio poklopac šahta. Morao sam da se spustim u kanal za popravku automobila, a onda i u šaht na njegovom dnu. Spustio sam se metalnim merdevinama, neko od njih je sišao sa mnom, a onda sam ga čuo kako se penje nazad. Kada je izašao iz šahta, čulo se zatvaranje poklopca.


Lisica na ruci


Mišković navodi da mu je samo jedna ruka bila slobodna, dok mu je druga bila vezana lisicama za alku na zidu. Prostorija je bila metar sa metar.

- Moram da kažem da su se otmičari korektno ponašali. Nije bilo dodatnog zlostavljanja. Ali upozorenje je bilo više nego jasno: „Ne skidaj traku s očiju. Za tebe je bolje da nas ne vidiš“. Bilo je jasno da imam posla sa opasnim ljudima - navodi se u knjizi. U šahtu je, kaže, bilo „užasno hladno“.

- Doneli su mi vunene čarape i dva ćebeta da se u njih umotam. Ispostavilo se da me je kidnapovao „zemunski klan“ - piše u knjizi, kao i da je otmicu „prijavio jedan penzioner.“

- Kada je utvrđeno da sam ja otet, u MUP je podignuta velika uzbuna. Svi su se okupili u sedištu kompanije. U međuvremenu, mene su otmičari izveli iz šahta i rekli da zovem sekretaricu. Vratili su me u šaht, a nešto kasnije me ponovo izveli i rekli da zovem Milana Spasojevića na posao. Kad god su tražili da nekog pozovem, ubacivali su me u automobil i vozili, da poziv ne bi mogao da bude lociran - navodi se.


Tražili 10 miliona


Vlasnik „Delte“ navodi da kada mu se Spasojević javio, rekao mu je da spremi novac.

- Zahtevao je deset miliona maraka. Na kraju smo se sporazumeli da se plati pet miliona maraka. Čak smo se i rukovali. Pristao sam. Uostalom, počeli su da pregovaraju, pa sam barem znao koji su im motivi. Moj najveći strah, gotovo paničan, bio je da policija može da krene u akciju, da će oni pobeći, ili mogu čak biti ubijeni na ovoj ili drugoj lokaciji - u tom slučaju, mene u tom šahtu, u ko zna kakvoj zabiti, niko neće pronaći:

- Nisam znao da MUP ima dojavu o kidnapovanju i da je Dragan Karleuša već u „Delti“, sa mojim saradnicima i suprugom. Milan je s parama seo u automobil i počeo da vozi po Beogradu. Otmičari su ga nekoliko puta zvali, izdavali naređenja, tražili da promeni auto i karticu za mobilni telefon, obavestili ga da je svota za otkup podignuta na sedam miliona - toliko im je na kraju i plaćeno...


Mišković navodi da su otmičari bili besni zbog angažovanja policije, a pretpostavlja da je Legija imao dobru informaciju o tome i usred svega toga, njega su ponovo izveli iz šahta, uveli u auto.

- Pozvali su Dušana Mihajlovića. Tražili su da od njega zahtevam povlačenje svih policijskih snaga s auto-puta. Molio sam Mihajlovića da to učini, a on me je ubeđivao da nije policija ta koja prati Milanov auto. Otmičari nisu čuli da je Dušan besneo, da ih je psovao i da je pretio da će odgovarati za to što su učinili. Otmičari su mi dali kapu, jer je padala kiša. I deset evra, da bih mogao da platim taksi, jer sam bio bez ičega, bez dokumenata, novca, telefona. Pomislih: kakav posao, uzeli su mi sedam miliona maraka, a ostavili deset za taksi - navodi Mišković u knjizi i dodaje:

- Bilo je oko dva sata noću, a ja sam shvatio da se nalazim na neuređenoj livadi, negde u blizini Prokopa. Izašao sam na ulicu čekajući da naiđe taksi vozilo, a njih nema baš previše u ovo doba noći. Negde kod Rudog konačno je naišao jedan taksista - nije me prepoznao, niti je primetio nešto neobično - i uskoro sam bio kod kuće. Posle 18 sati u zatočeništvu, bio sam na slobodi. Sledećeg dana oko podneva bio sam na Sajmu automobila sa Zoranom Đinđićem. Nisam mogao ni da pomislim da će ga dve godine kasnije ubiti upravo „zemunski klan“, Legija i Zvezdan Jovanović.


Znamo ko te je oteo


- Mile Novaković iz Uprave kriminalističke policije bio je spreman da se suoči sa zastrašujućom bandom kakav je bio „zemunski klan“. Kapa koju su mi dali da se sakrijem od kiše bila je podmetnuta. Iskusni kriminalci su na njoj ostavili vlasi kose neke druge osobe, navodeći tako na pogrešan DNK. Policiji sam preneo i da sam, tražeći da jedem, dobio ćevape u lepinji. Bili su vrući i slepljeni jedan za drugi, što je sugerisalo da su kupljeni u blizini. Ipak, pokazalo se ključnim to što se, potvrđujući ugovoreni otkup, rukovao s vođom otmičara. „Nešto mi je bilo neobično, taj čovek je imao veoma malu šaku“, preneo sam Miletu. Njegov komentar je bio: „Oteo te je Dušan Spasojević!“.


 

foto: Stefan Jokić

Mile Novaković

Sve srušili i zabetonirali


Mile Novaković, bivši načelnik UKP, kaže za Kurir da je šef „Delte“ nakon otmice držan kod kasnije ubijenog „zemunca“ Zorana Povića.

- U njegovom dvorištu u Zemunu je bila jedna garaža, u njoj kanal i na dnu kanala šahta u kom je držan Mišković.Posle dva dana, srušili su sve, zaravnili i izbetonirali. Zato na tom mestu, kad smo ga kasnije pretresali, ništa nismo mogli da vidimo, jer je sve bilo betonirano - kaže Novaković.

 


O Milki Forcan

Mislila da je moćnija od „Delte“


- Milka je u jednom trenutku pomislila da je moćnija od same kompanije. Strašan je problem kad čovek pobrka identitete, kad pomeša sebe i firmu i izgubi kontakt sa stvarnim stanjem stvari. Doduše, bila je pod uticajem Borisa Tadića, čoveka malog znanja. Podsticali su se međusobno.

foto: Zorana Jevtić

 


O Tomislavu Nikoliću

Vlast ga promenila


Mišković kaže da je 2012. glasao za Nikolića na predsedničkim izborima. Kako navodi, s njim je imao dugogodišnje kontakte.


Kaže da je Nikolić najveću grešku napravio kad je počeo da glumi.

- Vlast ga je promenila, pokazao je da se plaši samo Vučića. Pred hapšenje pozvao me je i rekao da nemaju razloga da me uhapse:

- Kolale su priče da ću biti uhapšen, našalio sam se i pitao ga otkud mu hrabrost da pozove državnog neprijatelja. Odgovorio mi je ovako: „Uvek mogu da te pozovem.“ Rekao je doslovce: „Ne mogu da hapse. Nema razloga.“

foto: Stefan Jokić

 


O Borisu Tadiću

Neznalica


Ako u nekome treba tražiti suprotnost Zoranu Đinđiću, onda je to Boris Tadić, konstatuje Mišković.

- Đinđić me je nekoliko puta upozoravao na njega i govorio da je taj čovek sposoban da nanese veliku štetu, ali nije išao u detalje, tako da nisam tačno znao na šta misli. Kasnije sam, kao i cela Srbija, sve to saznao na veoma težak način. Bila je to politika bez ikakve ideje o bilo čemu, bez hrabrosti u donošenju strateških odluka, politika spina i marketinga. Takva politika kriva je što Srbija nije spremno dočekala svetsku ekonomsku krizu - navodi šef „Delte“.

foto: Zorana Jevtić

Kurir / K. Blagović-B. Karović

 

Foto: Stefan Jokić, Zorana Jevtić, Printscreen

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...