Napadom na Siriju Zapad je želeo da pokaže mišiće. Izvesno je da klasičnog rata svetskih sila neće biti, ali će Rusija i Iran svakako odgovoriti na poslednja dešavanja, ocenjuje u razgovoru za Kurir istoričar i potpredsednik SPS Predrag Marković. On smatra da će Rusi sada verovatno povesti „rat mozgom“, i to u sajber-svetu, u kome je američka gvožđurija nemoćna.
Šta nam je pokazala jučerašnja eskalacija stanja u svetu, to jest napad zapadnih sila na Siriju?
- Nažalost, razum nije prevladao. Prevladala je želja da se pokažu mišići, da se svet „zadivi“ spektakularnim vikend vatrometom, bez ideje šta da se uradi u ponedeljak. Džim Matis, američki sekretar odbrane, tvrdi da je u pitanju jednokratna akcija. U istoriji se takve akcije retko završavaju jednim dramatičnim potezom. Tramp valjda očekuje da se Sirija, Rusija i Iran gorko pokaju i izvine posle jedne noći raketiranja. On zaista veruje da jedan razmetljivi postupak može da uplaši Siriju, Iran i Rusiju.
Činjenica je da je došlo do zaoštravanja odnosa između Amerike i Rusije kada je reč o Siriji, a sve češće su i priče da bi moglo doći do trećeg svetskog rata.
- Ova kriza je na prvi pogled manje preteća od Kubanske krize, kada su bile ugrožene teritorije samih SAD i SSSR. Tada su, međutim, na obe strane bili pametni i oprezni ljudi, koji su merili svaki korak i svaku reč. Tada je uništenje sveta izbegnuto filigranskom preciznošću i u komunikaciji između velikih sila, kao i unutar njihovih rukovodstava.
Ali sada jednu svetsku silu vodi Tramp, koji ide iz krajnosti u krajnost...
- Danas Trampa ne razumeju ni njegova vojska ni diplomatija. Sadašnja kriza više podseća na krize pre 1914. godine, kada su državnici i vojskovođe često povlačili simbolične poteze i pretili iz propagandnih razloga, a ponekad su i blefirali, u nadi da će se druga strana povući. Kisindžer to poredi sa igrom u kojoj se oba igrača zaleću kolima čekajući da onaj drugi prikoči. Jula 1914. niko nije prikočio. Takođe su pogrešno protumačene poruke, pre svega one iz Londona, doprinele odluci Nemačke da pokrene veliki rat. Po ludosti i nesposobnosti, Tramp podseća na kajzera Vilhelma, najgoreg vladara u najopasnije vreme. Tu su i kočoperni galski petlić Makron i Tereza Mej, koja svoju sve manju ostrvsku državu gura u prvi red sukoba velikih sila. Angela Merkel je glas razuma na Zapadu.
Treba li Srbija da se svrsta na neku stranu?
- Nikako. Moj kolega Čedomir Antić stalno podseća kako je najmirniji period razvoja Srbija imala kada se nije umešala u Krimski rat, koji su zapadne sile vodile protiv Rusije.
Šta (ni)je svet naučio iz dva svetska rata u 20. veku?
- Već sam uporedio situaciju sa 1914. Tada je svet olako ušao u rat, verujući da će se vojnici pre Božića vratiti kući. Zanimljivo, Kenedi je za vreme Kubanske krize pominjao 1914. godinu, rekavši da ne želi da ponovi tu grešku. Ovih dana troje neodgovornih zapadnih državnika ponavljaju još jednu istorijsku grešku, a to je bombardovanje Srbije 1999. Sumnjiv incident u Račku je iskorišćen da se Srbija kazni jednom kratkom i spektakularnom vazdušnom akcijom. Bombardovanje malene Srbije pretvorilo se u dugotrajnu agoniju za nas, a probudilo je uspavanu Rusiju. Ako ih je Srbijica, bez igde ikoga, naterala na 78 dana preskupog rata, šta li će da im prirede Iran i Rusija? Skoro sigurno neće biti klasičnog rata ove dve sile protiv Zapada, ali je neka vrsta hibridnog odgovora verovatna.
Taj odgovor bi bio...
- Ironija istorije je da će Tramp, kome su ruski sajber-napadi navodno pomogli da dođe na vlast, možda postati prva meta ozbiljnog sajber-rata. U holivudskim filmovima Rusi uvek koriste grubu silu. Sada se priča obrnula. Rusi će verovatno povesti rat mozgom, u sajber-svetu, u kome je američka gvožđurija nemoćna.
Da li bi 2018. za nas mogla da bude ključna zbog Kosova?
- Ne treba da se opterećujemo rokovima. Naše je da se borimo za što bolji rezultat, makar Ivica Dačić morao da obiđe svaku zemlju koja se pokoleba oko priznanja Kosova.
Da li i dalje mislite da bi Srbija jednog dana, „ako bude bogata“, mogla da „kupi Kosovo“?
- Mi treba da budemo zemlja koja privlači strance i ljude iz regiona da žive u njoj ili da rade za naše firme. To smo već uspevali više puta. U srednjem veku smo privlačili gastarbajtere Nemce, tj. Sase. U 19. veku smo imali verovatno procentualno najviše useljenika posle Australije i SAD. U Jugoslaviji je Beograd bio magnet za najbolje Jugoslovene, recimo Ivu Andrića i Emira Kusturicu. Krajem šezdesetih velike srpske firme integrisale su region investicijama. Onda je Tito uništio srpske „tehnomenadžere“ na zahtev Hrvata. I danas treba da ojačamo toliko da možemo standardom, investicijama i kulturom da budemo privlačni za ljude u regionu, ne samo za Srbe.
Potpredsednik ste SPS. Da li ste zadovoljni samo time ili imate želje za funkcijom?
- Šta će mi vlast? Zaimao sam i dokazao se i bez nje.
O spomeniku Miloševiću
OD BEOGRADA NE PRAVITI PALANAČKO GROBLJE
Spomenik Miloševiću - da ili ne?
- Dosadilo mi je pretvaranje Beograda u palanačko groblje. Nema stilske razlike između spomenika Tesli na aerodromu i spomenika Ljubi Zemuncu. Kao što reče Irina Subotić, spomenici u 21. veku treba da odražavaju ideje i vizije, a ne da budu grobljanske biste i kipovi. Svi se smeju Skoplju, koje liči na imitaciju Las Vegasa.
Kurir / E.K.
Foto: Stefan Jokić, Profimedia
NE PROPUSTITE
