Toga se setila i Gordana Čomić, dugogodišnja funkcionerka Demokratske stranke, koja je sa svojim timom prva predala kandidaturu za predsednicu DS-a.
Žena u politici - prednost ili mana
Gordana Čomić nije novo lice na političkoj sceni Srbije - aktivna je u Demokratskoj stranci maltene od povratka višestranačja. Diplomirana fizičarka, u svojoj biografiji navodi da je majka četvoro dece, ali i da joj je hobi pecanje.
"Milje za ženu u politici je da uvek imate jedno pitanje više, dovoljno ljudi koji se pita da li će ona to umeti iako je žena", kaže Čomić za BBC.
Posle skoro tri decenije u politici, "punoletstva" u članstvu u "Ženskoj političkoj mreži", kaže da je to dodatno motiviše.
"Moja misija je da žene u politici ne ulaze vezanih nogu predrasudama, a ne da joj se postavljaju pitanja je l kvalitetna. Torba je kvalitetna, a o ženama se ne može tako govoriti - jer žena nije roba u politici."
Saglasna je da su demokrate probale sve - zato kaže da je sad trenutak da žene iz stranke pokažu za šta su se osposobile kroz rad, pa i za svoju zamenicu predlaže ženu, Natašu Vučković.
"Nikad nisam pitala šta ću da budem, nego samo šta ću da radim. Devojčice učimo da će napredovati ako rade dobro. I to vam uđe u krv."
Gordana Čomić sada ima ambiciju da demokrate "sabere, obnovi i reformiše, da pokažemo da smo naučili iz grešaka i da smo našli odgovor za nasilje koje sprovodi vlast".
Ako dođe na čelo posrnule stranke, spremna je da razgovara sa "muškim društvom" bivših lidera i članova DS-a koji sada pretenduju da budu deo srpske opozicije.
"Treba da se dogovorimo sami sa sobom - mi bivši, sa nama sadašnjim, za nas buduće - šta treba da se uradi za Srbiju", zaključuje Čomić.
Povratak DSS
Stranka koja je kroz nedavnu prošlost koračala sličnim putem rejtinga kao DS, a iz nje je i nastala, probala je da upravu poveri ženi.
Sanda Rašković Ivić manje od dve godine vodila je DSS, uspela da stranku vrati u parlamentarne klupe, ali su je stranačke kolege ubrzo smenile.
"Srbija treba da se navikava na žene u politici. Malo dete kad se rodi ne zna da hoda i govori, ali ga mi posvećeno učimo. Tako je i demokratija u bebećem periodu u Srbiji i treba da se uči i na mom primeru koji nije ohrabrujući", kaže Rašković Ivić za BBC.
Ipak, i pored otežanih uslova za opoziciono delovanje u Srbiji, smatra da za žene ima mesta na čelu opozicije.
"Žene imaju snage za ovu arenu jer to nije samo testosteron i muskulatura.
Mi kad vaspitavamo sinove, vaspitavamo ih da budu Srbi-muškarci, junaci, a ne pripremamo ih za ovaj svet u kome će da žive."
Rašković Ivić zaključuje da bi za sadašnju situaciju u srpskoj opoziciji žene bile blagotvorne jer mogu lakše da se dogovore i ne osećaju se prikraćenim ako nisu na prvom ili najvažnijem mestu.
Žene u srpskoj višestranačkoj politici
Nataša Mićić - v. d. predsednica Srbije, od 29. decembra 2002. do 27. januara 2004. godine
Slavica Đukić-Dejanović - v. d. predsednica Srbije, od 5. aprila do 31. maja 2012. godine
Ana Brnabić - predsednica Vlade Srbije, od 29. juna 2017. godine
Seća se da su brojna novinarska pitanja o tome kako je ženi na visokom položaju obeležila njen mandat.
"Osećala sam se kao da je izabrana neka životinjica, a ne žena. To je bila otežavajuća okolina jer smo mi patrijarhalna i konzervativna sredina.
Bila sam izložena pritiscima - od ignorisanja do čiste mizoginije."
U svom mandatu, donosila je odluke koje menjaju tok istorije, poput proglašenja vanrednog stanja po ubistvu premijera Zorana Đinđića.
"Čak i moje najteže odluke koje sam po ustavu i zakonu donosila, poput vanrednog stanja, dovođene su u pitanje jer se omalovažavalo ono što sam radila izražavanjem sumnje da sam Đinđićeva marioneta. To bi bilo značajno manje na tapetu da sam muškarac."
Nataša Mićić u politiku je ušla kroz stranku koja je već imala iskustva sa ženama na čelu - predsednica Građanskog saveza Srbije bila je Vesna Pešić, jedna od opozicionih lideki 90-ih godina prošlog veka.
Ipak, ističe da je stranački život za ženu često teži od - državničkog.
"U Srbiji i u regionu, žene imaju veću šansu da budu na najvišim i najodgovornijim državnim funkcijama, nego da postanu lideri stranke.
I ja sam prvo bila predsednica Skupštine, pa sam izabrana za predsednicu GSS-a."
Ako žena već dolazi na čelo stranke, Nataša Mićić kaže da se to, kao po pravilu, događa u momentu kada se stranka nalazi u najtežoj situaciji i žena preuzima "vruć krompir".
(Kurir.rs/BBC)
NE PROPUSTITE
