Ministarka pravde Nela Kuburović govori za Kurir o opstrukciji prištinskih vlasti u istrazi ubistva Olivera Ivanovića i kaže da to nije samo stav Beograda već i predstavnika UN.
Dodaje da ne postoji obaveza legalizacije istopolnih brakova, ali da Srbija uvažava prava LGBT zajednice. Povodom rasprave o strateškom cilju Srbije kaže da su evrointegracije prioritet.
Ksenija Božović i brat Olivera Ivanovića sumnjaju u navode tužilaštva iz Prištine da kamere u zgradi gde je ubijen Ivanović nisu radile do 10 minuta posle njegovog ubistva. Kako ih vi ocenjujete? - Ne bih cenila te komentare. Tužilaštvo ne treba da iznosi podatke, već da ih prikuplja, obrađuje i utvrdi da li ima osnova za podizanje optužnice ili ne. Ali sve što je vezano za slučaj ubistva Olivera Ivanovića pokazuje da ne postoji jasna volja prištinskih organa da taj slučaj procesuiraju. Oni su u startu odbili predlog Beograda da se istraga zajednički sprovede, a mislim da bi tako bilo mnogo delotvornije, da bi bilo više podataka, naročito imajući u vidu operativne podatke do kojih su došli organi u Beogradu. Na sve zamolnice za pružanje pomoći Beograd je odgovorio, ali ne mogu da kažem da je Priština odgovorila na sve ono što smo mi tražili. Čak i s dostavljanjem podataka, za koje znamo da su postojali u samom predmetu, kao što je zapisnik sa uviđanja i obdukcije, kasnili su više od mesec dana. Da specijalni tužilac u Prištini nije pokazao dovoljno volje u procesuiranju nije samo stav Beograda, već i nekih međunarodnih predstavnika UN koji se bave vladavinom prava.
Kojim informacijama raspolaže Beograd u vezi sa ubistvom Ivanovića? - Tužilaštvo iz Beograda je tražilo poverljive podatke i nešto od toga im je dostavljeno s kašnjenjem. Predistražna radnja je u toku i to nisu informacije koje tužilaštvo može da objavljuje.
Porodica ima utisak da istraga predugo traje, da se nešto zataškava, a Beograd i Priština međusobno svaljuju krivicu jedni na druge. - Najteže je porodici, koja čeka istinu i zaslužuje da je i sazna. Odgovorno tvrdim da od strane Beograda ne postoji nikakva opstrukcija.
Najavljeno je da će Crna Gora uskoro dozvoliti sklapanje istopolnih brakova, da li to čeka i Srbiju? - Nedavno sam imala bilateralni sastanak s ministrom pravde Crne Gore i obavestio me je da planiraju odgovarajuće izmene i mogućnost registracije istopolnih zajednica. Dakle, ne brak, već registracija.
Kako bi izgledala ta registracija? - Ne znam na koji način će to Crna Gora regulisati, ali ta registracija neće biti u potpunosti izjednačena u smislu naslednih prava lica koja su u istopolnim zajednicama s bračnom zajednicom. Takva obaveza ne postoji kad je reč o Srbiji, niti je tako nešto predviđeno Akcionim planom za poglavlje 23, koje se bavi osnovnim pravima i slobodama. Mislim da Srbija i te kako uvažava prava LGBT zajednice i Ministarstvo je više puta pokazalo i dobru volju i iskrenu nameru da se reše određeni problemi koje imaju, pre svega kad je reč o procesuiranju i istragama koje se vode zbog napada na pripadnike te zajednice.
Koje je vaše mišljenje - da li treba omogućiti pripadnicima LGBT zajednice mogućnost sklapanja brakova? - Uvođenje takve mogućnosti podrazumevalo bi i izmene Ustava, a zatim i potvrdu na referendumu od strane građana. Kad to dođe na dnevni red, Vlada treba da iznese zajednički stav, tako da ću u skladu sa zajedničkim stavom iznositi svoje mišljenje. Kad mi prestane funkcija, onda mogu da iznesem svoj lični stav.
Kako gledate na tvit Nenada Popovića i njegov sukob s premijerkom Brnabić? Izgleda kao da u Vladi ima i homofoba. - Nema homofoba u Vladi. Ne bih komentarisala ničije lične priče, to što je izneto na Tviteru nije stav Vlade.
Ali Jadranka Joksimović je rekla da je baš to što je napisao Popović stav Vlade - u Srbiji nema opcije da osobe istog pola imaju decu. - Mislim da pogrešno prenosite to što je rekla ministarka Joksimović. Ona je kazala da u Srbiji nisu dozvoljeni gej brakovi niti usvajanje dece od strane LGBT zajednice, što je i tačno, jer Ustav Republike Srbije i važeći zakoni to ne predviđaju.
Stiče se utisak da se vi najmanje čujete na sednicama Vlade, za razliku od, eto, Joksimovićeve ili Zorane Mihajlović. Da li se bojite kritika premijerke pa ne podižete ton? - Na sednicama Vlade se niko ne svađa. Svi smo različiti, imamo različit temperament. Neko to kaže mirnijim tonom, neko bude glasniji. Mislim da vrlo jasno znam da iznesem svoj stav, naročito kad se tiče mog resora. Ne bih rekla da se najmanje čujem.
Znači, nekad i povisite ton? - Svako u Vladi ima pravo da kaže šta misli i bitno je da svako iznese svoj stav. Sve što sam do sada iznosila bilo je prihvaćeno, iako možda u početku nije bilo razumevanja. Podsetiću vas da je porez za advokate izazvao žustru raspravu ne samo s premijerkom već i s Dušanom Vujovićem, ali je na kraju urađeno onako kako je predložilo Ministarstvo. Važno je da imate argumente za ono za šta se borite. Sa svima imam dobru komunikaciju.
Slušamo da je strateški cilj Srbije ulazak u EU, a onda Aleksandar Vulin kaže da je evroskeptik. Kako da verujemo Vladi da Srbija treba da bude deo Unije ako ministar sumnja u to? - Predsednik Srbije je rekao šta je politika Srbije, kao i predsednica Vlade prilikom svakog svog obraćanja. Svaki ministar to treba da poštuje. Proces evrointegracija je prioritet.
Kakav utisak ostavljate u javnosti ako oko najvažnijih stvari niste jedinstveni? - Ne verujem da će se promeniti slika u javnosti zbog izjave jednog ministra. Možda neke stvari lično ne prihvata, ali ako ste ministar, onda morate da poštujete to što je politika Vlade.
I pored Zakona o sprečavanju porodičnog nasilja novine su i dalje pune priča o ženama koje su ubili partneri. Šta dalje? - Zakon treba da deluje preventivno i da spreči da dođe do eskalacije nasilja. Mislim da je postigao svoju svrhu, ako uzmete u obzir da je od juna 2017. godine do danas razmotreno preko 40.000 slučajeva nasilja u porodici od strane državnih organa. Nažalost, i dalje imamo crnu statistiku kada je u pitanju broj ubijenih žena. To nije problem s kojim se suočava samo Srbija i jedan zakon ne može da reši taj problem. Celo društvo mora da bude uključeno u rešavanje tog problema. Kad pogledamo slučajeve ubijenih žena od početka godine, vrlo mali broj njih je ikada pre toga bilo kome prijavio nasilje. I ponovo pozivam žene da prijave nasilje, i ne samo njih nego i njihove komšije, prijatelje, rođake... Obaveza svakoga od nas, ako čujemo ili vidimo da je neko žrtva nasilja, jeste da to i prijavimo.
Zašto registar pedofila nije javan? - Pre svega, zato što bi to, kad je Srbija u pitanju, predstavljalo kršenje ljudskih prava. Međutim, svi nadležni organi, institucije koje se bave decom, imaju pravo uvida i mogu da provere da li se neko lice nalazi u registru.
Ja nisam nadležni organ, ali želim da znam da li u mojoj blizini živi pedofil. Oni su uglavnom povratnici. - Sudovi u većini slučajeva izriču određene mere licima koja su osuđena zbog pedofilije, koje se sprovode nakon što lice izađe na slobodu. To čine upravo iz razloga kako bi moglo da se nadgleda ponašanje tih lica u određenom periodu. Tačno je da ima povratnika, ali nisu svi.
Znači, registar pedofila nikad neće biti javan jer bi to na neki način predstavljalo kršenje njihovih prava? - Tako je.
Srbija je tražila izručenje Dobrosava Gavrića. Hoće li on biti izručen? - To ne zavisi od nas, već od države u kojoj se nalazi. Naša obaveza je da pošaljemo zahtev za izručenje državi u kojoj je lice koje tražimo lišeno slobode. Posle toga, svaka odluka je na nadležnim institucijama te države.
Da li postoje pritužbe od strane naših državljana osuđenih u Hagu na uslove izdržavanja kazne u evropskim zatvorima? - Da, na to smo više puta ukazivali kao država i samom Tribunalu. Jedan od primera je Estonija, gde im nije omogućen prevod na srpski jezik. Srbija je to i na sednicama SB isticala i tražila da naši državljani izdržavaju kazne u Srbiji.
Zašto ste Mladiću poklonili pribor za pisanje? - Pozvao me je da ga posetim jer je znao da ću boraviti u Hagu zbog zatvaranja Tribunala. Imala sam potrebu da mu ponesem neki poklon. Znajući da voli da piše, smatrala sam da je to najprimerenije.
Niste se bojali osude dela javnosti? Nosite nekome ko je prvostepeno osuđen za ratne zločine poklon. - I sami ste rekli da je prvostepena presuda. Pritvorena lica, kao i osuđenici, imaju svoja prava. To što se neko tereti za krivično delo ili je osuđen za isto ne znači da više nije državljanin svoje zemlje. Naša dužnost kao države jeste da i o tim licima vodimo računa. Više puta sam pisala predsedniku Haškog tribunala, i ta pisma nisu bila nimalo slatkorečiva, možda i grublja nešto što se očekuje, kad bi se neki osuđenik koji se nalazi na izdržavanju kazne u inostranstvu požalio Ministarstvu. Smatram da naši državljani koji izdržavaju kaznu zatvora zaslužuju jednake uslove kakve od nas traže međunarodne institucije za prava pritvorenih i osuđenih lica u Srbiji.
To zavisi i od toga za šta neko izdržava kaznu? - Ne, isti zahtevi se postavljaju bez obzira na to da li je neko osuđen za lakše ili teže krivično delo.
U ljubavi sa elektrotehničarom Da li ste emotivno ispunjeni, imate li partnera? - Da, živim s partnerom. On, na sreću, nije iz struke. Bilo bi previše da o pravu pričam i kad imam malo slobodnog vremena. On je iz oblasti elektrotehnike, i njegov posao je kao i moj vrlo dinamičan i često putuje. Verovatno zbog toga i imamo izuzetno međusobno razumevanje i jedno drugo podržavamo.
Kurir.rs/ Katarina Blagović
NE PROPUSTITE
