Predsenik Srbije Aleksandar Vučić poslao je sa Kosova poruku mira. Njegov govor bio je umeren i realističan. Govoreći o svojim ciljevima, predsednik nije davao lažna obećanja. Ako uzmemo u obzir kakve su sve glasine kružile uoči govora, uz velika očekivanja jednih i zabrinutost drugih, njegove poruke možemo protumačiti samo kao hrabre i dobrodošle.
Ambasador Norveške u Srbiji Arne Sanes Bjornstad, u intervjuu za "Novosti", ovako ocenjuje najvažniji politički događaj ove godine - posetu Aleksandra Vučića Kosovu.
Na Vučićeve poruke mira, Albanci su uzvratili barikadama. Zašto ih niko ne kritikuje zbog toga?
- Zabrana posete predsednika Vučića selu Banje nije način da se pokaže spremnost za pomirenje, niti normalizaciju odnosa, već upravo suprotno. Ohrabrujuća je činjenica da je kosovski predsednik Tači uputio kritike onima koji su sprečili posetu predsednika Vučića.
Iako konačnog rešenja za KiM nema, razgraničenje je nešto što se najviše pominje. Da li bi to bilo dobro rešenje?
- Ponekad mi se čini da svi govorimo o rešenjima ne obraćajući pažnju na problem. Zajednica opština, promene granica... ja to vidim kao moguće instrumente, a ne ciljeve po sebi. Ono što je važno jeste pronaći rešenje koje nas izvlači iz sadašnjeg zastoja i podstiče stabilnost na Balkanu i širem regionu i, drugo, omogućava kosovskim Srbima da žive kako žele, bez straha i diskriminacije.
Ocenom da je "svojatanje Preševa od Albanaca isto što i svojatanje Kosova od Srbije" izazvali ste oštre kritike dela javnosti?
- Stojim iza svega što sam rekao. Tražili su mi da prokomentarišem Haradinajevu izjavu da su Preševo i Bujanovac "istočno Kosovo". Rekao sam da takve izjave ne pomažu rešenju situacije, ali sam dodao da oni koji govore o Kosovu kao sastavnom delu Srbije, ne treba da se iznenade ako drugi nazivaju delove Srbije "istočno Kosovo". Moja poenta je da bi to neki nazvali "milo za drago". Međutim, ni takve izjave ne doprinose rešenju.
Vaša vlada pomaže i srpske manastire na Kosovu.
- Posebnu pomoć su dobili manastir Visoki Dečani, kao i manastir u Prizrenu, ali tu su i drugi. Za nas, kao i za EU i SAD važno je da se očuva kulturno nasleđe Srba na Kosovu. Posetio sam Gračanicu, Dečane i Pećku patrijaršiju i ostao skamenjen pred lepotom ovih spomenika Bogu i veri, kao i od duhovnosti njihovih vernika.
Da li je moguća neka međunarodna konferencija o Kosovu, poput Dejtona?
- Međunarodna konferencija o Kosovu je održana 1999. u Rambujeu i ja sam tada prisustvovao u sastavu delegacije OEBS. Konferencija nije uspela pošto tadašnji predsednik Milošević nije prihvatio predlog da Kosovo bude autonomna oblast u okviru Srbije i SRJ. Vučić je potpuno u pravu kada kaže da se za Srbiju situacija pogoršava sa svakom propuštenom prilikom. Sumnjam da bi još jedna konferencija poput one u Rambujeu bilo šta olakšala.
Predsednik Vučić kaže da bi kosovsko rešenje moglo da se traži 10-20 godina. Hoće li Srbija toliko čekati na EU?
- Srbija će se priključiti EU kao punopravna članica onog trenutka kada se ispune svi uslovi za članstvo. Jedan od njih, mada ne i jedini, jeste da nema nerešenih pitanja sa susednim državama.
Koji su to sve uslovi? Da li među njih spada i "udaljavanje" od Rusije?
- Da bi postala punopravna članica, Srbija mora da poštuje spoljnu i bezbednosnu politiku EU. To znači da će Srbija morati da promeni svoju politiku ne samo u odnosu prema Rusiji, već i po drugim pitanjima spoljne i bezbednosne politike. Bliska saradnja država unutar EU podrazumeva da države članice stoje zajedno pred bilo kakvim pretnjama, bilo da je reč o opasnosti po sve ili po jednu državu članicu.
Kako ocenjujete odnose Srbije i Norveške?
- Odnosi su veoma dobri. Još postoji veliki neiskorišćeni potencijal kada je reč o trgovini i investicijama, ali će mogućnosti za tu saradnju doći kako se Srbija bude približavala EU, poboljšavala investicionu klimu i vladavinu prava. Kada je reč o političkoj saradnji, možda ne možemo uvek da se slažemo u svemu, ali se razumemo i blisko sarađujemo u nizu pitanja od zajedničkog interesa. Ispod svega toga se krije prijateljstvo starije od jednog veka
Norveška vlada izdvojila je novac za pomoć siromašnim opštinama u Srbiji. O kojoj sumi se radi?
- Za ono što "ostaje" od 2018. godine, dali smo dva miliona evra. Sledeće godine "dopunjavamo", ali još ne možemo reći sa koliko tačno. Međutim, treba da povećamo broj opština kako bismo uključili svih 91 iz raznih krajeva Srbije. Prioriteti će biti najsiromašniji.
Novosti/Ljiljana Begenešić
NE PROPUSTITE
