U teoriji, ali i praksi teško je odvojiti pojmove politička prostitucija, trgovina moći i uticajem i korupcija. Ne samo što su oni obeležje političkih sistema koji nisu do kraja formirani u odsustvu čvrstih institucija, nerazjašnjene političke kulture i demokratske tradicije, siromašnih i ekonomski nerazvijenih zemalja, već su jednim delom uslovljeni i klijentelističkim pristupom efektivnoj politici i njenoj moći odlučivanja. Rogobatne i teške reči kriju iza sebe posve jednostavan proces koji se na kraju svodi na prostu matematičku formulu u kojoj neki broj i neke nule iza njega promene stranu i pređu iz ruke u ruku, piše Ekspres.net.
U samoj definiciji korupcije stoji da je to "...upotreba moći od strane vladinih zvaničnika u svrhu nezakonite lične dobiti. Nelegalni čin nekog službenika predstavlja političku korupciju samo ako je taj čin direktno povezan sa njihovim službenim delatnostima, ako je učinjen prekoračenjem ovlašćenja ili uključuje trgovinu uticaja. Oblici korupcije se razlikuju, ali uključuju mito, iznudu, kronizam, nepotizam, parohijalizam, pokroviteljstvo, korišćenje položaja ili političkog uticaja u nečije ime u zamenu za novac, ucenu ili proneveru...". Dakle, pojednostavljeno govoreći, suštinski se utiče na nekog donosioca političke odluke da ona bude u korist strane koja ima očiglednu finansijsku korist od takve odluke i koja je spremna da finanasijski i na drugi način podstakne donosioca na takav čin. Ovakva praksa nije strana ni u jednoj zemlji na svetu, ali se svaka na sebi svojstven način bori protiv ove bolesti.
Ipak, svima je zajedničko nekoliko elemenata. Postojanje moći koncentrisane u određenim političkim činiocima, postojanje ekonomske moći koncentrisane u pojedincima i posrednicima između ova dva pola. Naravno, uz odsustvo adekvatnih sankcija i nepostojanje sfere javnosti spremne da osudi ovakvu praksu.
Stručnjaci za borbu protiv korupcije upozoravaju da je u Srbiji ovaj korupcioni model naročito prisutan usled brojnih faktora. Pre svega ogromna ekonomska moć koncentrisana je u okviru uskog sloja ljudi, kolokvijalno nazvanih tajkunima, a zapravo osobama koje su bogatstvo stekle u tranziciji siromašeći stanovništvo i u pljačkaškim privatizacijama. U Srbiji se lista pravih tajkuna može svesti na nekoliko imena od kojih se neki danas nalaze pred sudovima odgovarajući zbog postojanja sumnje da su izvršili neka od najtežih krivičnih dela. Naravno, posao mora teći dalje, a takva mala nezgodacija kao što je sudski proces ne može biti prepreka novim poslovnim poduhvatima koji se uglavnom zasnivaju na privilegovanim poslovima sa državom. U tim okolnostima, kada moćnom tajkunu treba zaštita od zakona i privilegovana pozicija, uglavnom se ne pita za cenu, ali se po pravili za "pomoć" obraća ljudima za koje pretpostavljaju da su lično bliski ili u rodbinskim ili nekim drugim vezama sa najbitnijim državnim funkcionerima. U tim slučajevima novac se ne štedi.
Kao posrednici idealni su prijatelji političara koji se već nalaze u biznisu, rođaci ili pak advokati koji su idealni za ovakve vrste posredništva.
Idealno bi bilo kada bi uz advokatski poziv ispunjavali još neki od navedenih uslova. Pod plaštom advokatskih usluga, koje mogu biti fluidna i prilično rastegljiva stvar, moguće je upakovati različite poslovne aktivnosti, ali i različite novčane iznose. Često su astronomski iznosi za navodne advokatske usluge zapravo nadoknada za neke druge usluge koje su bile od mnogo veće koristi klijentima. Najčešći predmet trgovine su izvozne dozvole, pomoć u pravosudnim poslovima, zaštita od policije i istražnih organa, građevinske dozvole...Često je dovoljno ime advokatske kancelarije da se vrata u svim državnim institucijama sama otvaraju, a da pritom ona druga strana koja ih otvara ne zna da se iza njih krije zapravo interes nekih tajkuna.
U svim ovim igrama često se razvijaju i dublji lični odnosi prvobitno zasnovani na novcu, a koji s vremenom evoluiraju i nekakve trajnije saveze, bilo poslovne, bilo emotivne prirode. Tako se od trgovine uticajem i korupcije na kraju nađemo na terenu u kome je zakon nemoćan, jer se često goli materijalni interes sakriva iza prividnih prijateljstava i emotivnih veza.
Kada je pre par godina kao bomba regionom odjeknula vest da su na određenim jahtama u Crnoj Gori privedeni političari sa prostitutkama, verovalo se da će biti zvučnih imena kojima su na ruke stavljene lisice. Imena naravno nikada nisu objavljena, sve je zataškano, ali ostaje bojazan da je od ove otvorene vrste prostitucije mnogo opasnija politička, koja je kao fenomen nedovoljno obrađena i zakonski i društveno nesankcionisana.
Kurir.rs/Ekspres.net
NE PROPUSTITE
