Tokom rata u Bosni i Hercegovini širio se vic: Šta bi Muslimani uradili kada bi zarobili Radovana Karadžića: Menjali bi ga za Ristu Đogu. A drugi vic ide: Pitali Muju šta bi uradio da zarobi Radovana Karadžića, a on odgovara: Menjao bi ga za Ristu.
Ko je Risto Đogo, kojeg su Muslimani toliko omrzili?
Đogo je u aprilu 1992, zajedno s Ilijom Guzinom, Draganom Alorićem i Draganom Božanićem, učestvovao u osnivanju Srpskog radija i Srpske radio-televizije - “Kanala S”. Pod još nerazjašnenim okolnostima , veruje se da je ubijen, poginuo je pred kraj rata 1994. godine. Iza njega je ostala supruga i dva sina, koji su danas odrasli momci kojima bi se sigurno ponosio.
Kao voditelj Dnevnika, naročito je zapamćen po završnicama u kojima je na šaljiv, sarkastičan ili ironičan način prikazivao događaje iz rata, ismejavao poteze muslimanskih (danas: bošnjačkih) političara, ali i režima Slobodana Miloševića. Ti skečevi su mu doneli veliku popularnost u srpskom narodu, ali i omrazu kod Hrvata i Muslimana.
Nakon masakra nad civilima na pijaci Markale, 5. februara 1994, kada su srpske snage negirale da je granata njihova i da su leševi stradali doneseni na Markale , Đogo je u studio doneo nekoliko lutaka kojima je poskidao ruke i noge i razbacao po podu. Završio je prilog sa tri prsta.
Smrt Riste Đoge još uvek je nerasvetljena. Njegovo telo nađeno je u Drini 12. septembra 1994, u Zvorničkom jezeru. Zvanični izveštaji su govorili o nesrećnom slučaju, ali su postojale ozbiljne indicije da je Đogo ubijen i da mu nijedna kost nije bila čitava. U to doba sukob između ratnog rukovodstva Republike Srpske i Miloševićevog režima bio je snažan, pa su se brojne varijante o njegovoj smrti dovodile u vezu sa Đogovim provokacijama na račun Slobodana Miloševića te da su ga po Miloševičevoj naredbi likvidirali arkanovci.
Navodno, poslednji vic koji je Đogo ispričao bio je o Miloševiću. To je onaj kada Mira Marković pita pilota šta da bacim iz aviona za dobrobit srpskog naroda, a pilot joj kaže: Baci muža.
Njujorški “Times”, istražujući njegovu pogibiju, započeo je tekst rečenicom: “Risto Đogo, glavni i odgovorni urednik Televizije Republike Srpske, nije u noći između 9. i 10. septembra 1994. pao s visoke terase zvorničkog hotela “Vidikovac” u Drinu i udavio se. On je ubijen.”
Naime, Đogo je pozvan da bude voditelj programa u Sportskoj dvorani u Zvorniku. Nakon koncerta Đogo je došao na večeru u motel “Vidikovac”. Sedeo je za stolom sa Guzinom kada su ga pozvali da pomeri kola. Veruje se da je pijani Đogo pao s terase Vidikovca i utopio se u Zvorničkom jezeru, gde mu je telo pronađeno.
Risto Đogo postao je poznat sarajevskoj javnosti već osamdesetih , a naročito kada se javno stavio na stranu Vuka Draškovića i potvrđivao autentičnost događaja u Draškovićevom romanu "Nož".
Risto Đogo je rođen 12. februara 1956. godine u Kalinoviku, a od 1958. živeo je u Sarajevu. Đogo je završio osnovnu školu i Treću sarajevsku gimnaziju. Na Fakultetu političkih nauka (odsek žurnalistika) diplomirao je 1979, sa izuzetnim prosekom. Radio je u „Oslobođenju“ i na Radio-Sarajevu. U predratnoj Televiziji Sarajevo je prošao sve funkcije od novinara, preko urednika do glavnog i odgovornog urednika.
NE PROPUSTITE
