Istoričar i funkcioner SPS Predrag Marković ovih dana došao je na neobičnu ideju - da napravi uputstvo o tome kako postati Josip Broz Tito, koje bi onda postavio na Jutjub.
A da bi neko postao kao doživotni predsednik Jugoslavije, otkriva Marković, potrebna su samo četiri koraka.
Koji su to koraci?
- Ima četiri koraka. Prvi je osećaj za izgradnju imidža u javnosti. Drugi je nepogrešiv osećaj za pravac svetske politike. Neke tokove svetske politike Tito je naslućivao pre vođa velikih svetskih sila. Treći je spremnost na promenu i prilagođavanje. Od najsurovijeg boljševika on je postao najliberalniji komunistički vođa. U jednom trenutku su njegovi podanici uživali više slobode od Španaca, Portugalaca ili Grka. Četvrti je odabrati dobre saradnike i uvažavati njihovo mišljenje. I na kraju krajeva, imati mnogo sreće.
Zašto političari vole da se porede s Titom?
- Tito je bio prva globalna politička zvezda iz ovog dela Evrope, pa i šire. Teško je naći političara iz tako male zemlje, bilo gde u svetu, a da njegovo ime ima takav odjek, čak i posle njegove smrti.
Kako vidite to što se i lider vaše stranke Ivica Dačić po svetu uporno predstavlja kao "predsednik Titove bivše partije"?
- Dačić zaista podseća na Tita, i po svom neposrednom, narodskom šarmu i po umeću u ophođenju sa običnim ljudima. Ali i po tome što je ponovo otkrio veliki potencijal saradnje sa vanevropskim zemljama. A uspeo je i da obnovi partiju iz ruševina, kao Tito 1937.
Sad je više nego ikad aktuelno kosovsko pitanje. Koliko ima Titove odgovornosti za to što danas imamo problem s Kosovom? Je li on radio u korist Albanaca? Enver Hodža je u memoarima otkrio da mu je Tito obećao da će ustupiti Kosovo Albaniji "čim prije, pošto malo primiri srpske nacionaliste".
- Ujedinjenje Kosova i Albanije proglašeno je na konferenciji u Bujanu 1944. Prisutni srpski i crnogorski komunisti su podržali tu odluku. Kada je 1968. Dobrica Ćosić ukazao da predstoji albanski iredentizam, najžešće su ga napali Srbi i Crnogorci s Kosova. U svakoj krizi za Srbe, Tito nije morao da se meša. Kada je za vreme rata Moša Pijade tražio autonomiju za Srbe u Hrvatskoj, kritikovao ga je Aleksandar Ranković. Kada je Ranković padao, srpski komunisti su bili ti koji su ga gurnuli. Kada su obarani liberali, Tito je izjavio kako je to unutrašnja stvar srpske partije. Za razliku od njih, svi slovenački rukovodioci su došli da brane Kardelja kada se Tito premišljao da ga smeni. Dakle, glupo je optuživati Tita zato što nije bio veći Srbin od većine srpskih političara. Oni, doduše, uz nekoliko izuzetaka, kao što je bio Blagoje Nešković, i nisu bili naročiti Srbi.
B. K./ Foto: Dragana Udovičić
