Koren svih naših nevolja je u našim zabludama. U pravu su naše vlasti i NVO sektor – mi ne prihvatamo realnost. Odbijamo da se suočimo sa prošlošću. Uporno i tvrdoglavo živimo u svetu mašte.
Naša ključna, pogubna iluzija, koja nam ne dozvoljava da se konačno pokrenemo sa mrtve tačke, zove se – „Evropa“. Pod tim pojmom, mi, ustvari, podrazumevamo „Zapad“. Nama „Evropa“ nisu Sofija, Moskva ili Varšava, nego London, Pariz i Berlin.
Na tom Zapadu i u toj Evropi, prosečan srpski zapadnjak i evropejac nije bio, niti je tamo živeo. On se u taj svet zaljubio preko televizije ili, u najboljem slučaju, na turističkim proputovanjima. Zaključio je da su tamo ljudi lepo obučeni, miroljubivi, plavi i visoki. Za svoj posao pošteno su plaćeni. Šefovi i kolege ih ne progone. Ljudi su tu srećni, zato što dobro žive - voze dobra kola i žive u velikim stanovima. Ulice u njihovim gradovima su čiste i bezbedne. Odmaraju se u lepo uređenim skijalištima i letovalištima. Imaju odlične, svima dostupne škole i besprekornu zdravstvenu zaštitu. Ukratko, tamo se živi; u ostatku planete se preživljava. Zato se tamo, po svaku cenu, valja preseliti.
Ljudska prava i demokratija na Zapadu su svetinje.
Dok smo mi stenjali pod komunističkom čizmom, tu se živelo u slobodi. Zato oni, za razliku od nas, imaju nepogrešivo osećanje za pravdu i moral. Posebno je važna njihova spremnost da saslušaju drugačija mišljenja i poštuju različitost. Njihova prošlost i sadašnjost ne poznaju progone ili čak ubijanje ljudi drugačije vere ili boje kože. Tu svako ima, bez obzira na poreklo, iste šanse. Njihov javni život zasniva se na razumu i nauci, a ne na iracionalnim mitovima i predrasudama.
Zapad ostatku planete altruistički pomaže da se isčupa iz varvarstva. Nesebično mu nudi ne samo svoje filmove i muziku, nego čak i svoj novac, kredite, kulturu, svoj politički i ekonomski sistem. Spremni su čak i da svuda, gde god je to potrebno, zaštite pojedince i manjine od njihovih diktatorskih vlada. Da bi odbranili univerzalna načela slobode i ljudskih prava, ponekad su prinuđeni na vojne intervencije. Istina je, to dovodi do stradanja ljudi, ali za to su krivi diktatori, poput Miloševića, Sadama, Gadafija i sličnih.
Oni koji su do juče živeli u varvarstvu i komunizmu, uostalom, ne umeju da razlikuju dobro od lošeg, istinu od laži. Vaspitač mora i da kažnjava. U našem vremenu konačno se pokazalo da je Zapad civilizovaniji, razvijeniji, moderniji i jači od ostatka sveta. On je poslednja i konačna reč istorije. Pokoriti se Zapadu i Evropi znači, zato, pokoriti se Božijoj volji, istoriji, moralu i pravdi.
Ovo svemoćno, mitološko biće, zvano „Zapad“ ili „Evropa“, nije nastalo juče, sa rušenjem komunizma i Berlinskog zida. Staro je nekoliko vekova. Rođeno je, verovatno, u dobu seoba Srba sa teritorija Osmanlija u zemlje Habzburgovaca i Mlečana. Tada su se oni suočili sa zahtevom da se tom svetu ili prilagode, ili da nestanu. Istoričari bi, po svemu sudeći, u tom dobu mogli da pronađu prve uzorke do danas tako duboko ukorenjenog osećanja kulturne inferiornosti. Ono je već tada vodilo ka konvertitstvu i, posledično, ka beskrajnim obračunima između Srba različitih vera. U 19. veku veku uporišta i uzori više su traženi na Zapadu nego u sopstvenom iskustvu. Tada su Srbi sliku sopstvene prošlosti tako uspešno uprepodobili zapadnim obrascima, da su zaboravili ko su i šta su.
U 20. veku, stvarna, opipljiva iskustva Srba sa „Evropom“ bila su više nego poučna. U dva svetska rata „kulturni Zapad“ podvrgao ih je genocidu. Neprijatelj ih je istrebljivao u logorima smrti i periodičnim pokoljima; „saveznici“ su ih bombardovali, gurali u stradanja, predavali nemilosti okupatora i diktatorskih, antisrpskih režima.
Ono što je Zapad uradio sa Srbima u našem dobu, prevazišlo je čak i užase dva svetska rata. Jugoslavija je razorena u ratovima i krvi, a Srbi politički rasparčani. Zapad je, rukama svojih lokalnih poslušnika, počinio etničko čišćenje, koje se mirne duše može nazvati genocidom, nad srpskim narodom Dalmacije, Like, Banije, Korduna, Zapadne Slavonije, Bosanske Krajine, Sarajeva, Kosova i Metohije. Antisrpska histerija u zapadnim medijima, koja je pratila i pravdala ove zločine, može se uporediti samo sa antisemitizmom iz Hitlerovog doba. Masovne zločine nad Srbima Zapad je podstakao, nagradio i prećutao, dok je svojim srpskim žrtvama utisnuo žig počinilaca genocida. U ovom trenutku, posle Jugoslavije, Zapad rasparčava i Srbiju, na njenoj teritoriji stvara Veliku Albaniju, pokušava da ukine Republiku Srpsku i da Srbe u Crnoj Gori pretopi u poslušne „Crnogorce“.
Kako pomiriti fantazije sa činjenicama? To je „nemoguća misija“. Potrebno je samo da stvari nazovemo pravim imenom, da naučimo da razlikujemo slatke snove od surove stvarnosti. Krajnje je vreme da „Evropu“ smestimo među ostala, mitska bića iz srpskih predanja, uz karakondžule, vile, drekavce, vodenjake, vampire i vukodlake.
(Kurir.rs/Politika)
